Duboko u srcu je bezbrižnost

Marija Mitrović Jokić je poznato lice Radio-televizije Srbije. Rođena je u Beogradu, gde je odrasla i školovala se. Bila je đak Trinaeste beogradske gimanzije, smer spiker, voditelj programa. Karijeru je još tokom studija engleskog jezika počela u Radio Beogradu, radeći u omladinskoj emisiji „Niko kao ja”, koja je bila rado slušana na talasima Radio Beograda 2. U Televiziju Beograd prelazi 1989. godine. Najavljivala je TV program u sada već zaboravljenoj „živoj najavi”, a potom čitala vesti u popularnoj „Beogradskoj hronici” i paralelno radila kao spiker u Informativnoj redakciji Radio Jugolavije.

Već trideset dve godine, Marija Mitrović Jokić je jedna od spikerki Informativnog programa u Dnevniku, Vestima i drugim emisijama. Gledaoci su odavno zapazili da na TV ekranu deluje ubedljivo, ima odličnu dikciju i dobro držanje pred kamerama. U svoju biografiju upisala je nagradu „Radmila Vidak” za lepotu govora.

Što se tiče privatnosti, otkriva onoliko koliko želi i kome želi. Udata je, ima ćerku Olgu. Kaže da je jako ponosna na svoje poreklo. Porodica Mitrović dala je mnoga poznata imena u svetu politike, diplomatije i sporta. Njen deda-stric Dobrivoje – Dobra Mitrović (1886 – 1923) je bio gradonačelnik Beograda, narodni poslanik i jedan od osnivača „Vremena”, a deda Radenko „lovac” na sportske talente.

Za „TV reviju” ovog petka ispisuje svoju stranicu leksikona...

Da niste spiker, šta biste bili?

Uvek sam bežala od uobičajenog radnog vremena. Volim da putujem. U jednom trenutku svog života želela sam da budem stjuardesa.

Verujete li u sreću?

Da. Neke stvari nam se u životu dese baš zato što smo imali sreće.

Koje talente ste nasledili od reditelja?

Po ženskoj liniji nasledila sam talenat za jezike. Moja majka Olga je bila filolog. Ona mi je usadila ljubav prema lepoj reči i jezicima, a tata Petar je u mladosti bio perspektivan fudbaler, igrao je za „Crvenu zvezdu” i „Radnički”. Deka Radenko Mitrović je bio „lovac na talente”. Deka je otkrio Aleksandra Tirnanića Tirketa i Blagoju – Mošu Marjanovića, sjajne fudbalere koji su spektakularno igrali tridesetih godina prošlog veka i davali golove da su to ljudi pamtili i prepričavali. Dragan Bjelogrlić im je posvetio film i seriju „Montevideo, Bog te video”.

I ja sam bila prilično uspešna u mnogim sportovima: gimnastici, tenisu, klizanju. Žao mi što me nisu usmerili da se profesionalno bavim sportom. Ali jednostavno, nisu mogli da me disciplinuju. Sve sam volela da probam, bila sam brza kao munja. Sećam se, drugovi su mi govorili: Da postoji ženski hokejaški klub, uvrstili bismo te u tim.

Najveći nestašluk?

Teško je izdvojiti najveći (smeh). Bila sam nemirno dete. Mama je umela da kaže: „Ne znam kako sam te sačuvala”. Sa dve godine sam sa polomljenom rukom vozila bicikl. Nije mi bilo mrsko da se u plisiranoj suknji popnem na drvo da skinem loptu.

Najlepša uspomena iz detinjstva?

U tim ranim, mladim godinama sve je bilo drugačije. Ta bezbrižnost u detinjstvu je nešto najdragocenije što čuvam duboko u srcu.

Koje vrednosti poštujete kod prijatelja?

Odanost, iskrenost, podrška u svako doba.

Koje je vaše najveće razočarnje?

Saznanje da su emocije, trud i ljubav jednosmerne!

A uspeh?

To što radim posao koji volim.

Da li ste skromni?

U nečemu jesam, u nečemu nisam. Zavisi.

U kom horoskopskom znaku ste rođeni?

Rođena sam u znaku raka. Dupli sam rak.

Šta volite da radite u dokolici?

Malo imam slobodnog vremena, ali volim da ga „trošim” na prijatelje, knjige, koncerte, pozorišne predstave…

Da li imate kućnog ljubimca?

Obožavam mog Đuru jazavičara. Da mogu svuda bih vodila svog psa. To su plemenita bića koja su tu da nas podsete na vrednosti koje smo počeli da zaboravljamo.

Omiljeni grad?

London – uvek i zauvek!

Kog pisca cenite?

Ivu Andrića i Džejn Ostin.

Koji poklon vas je najviše obradovao?

Onaj dat od srca.

Jeste li se uplašili od korone?

Jesam. Veoma.

Čega se bojite?

Starosti, bolesti i zemljotresa.

Našta najviše trošite novac?

Na lepe stvari, za dušu i telo.