Prebacivanje preko sebe
U težnji da istakne sebe, često se dešava da se čovek prebacuje u svojim nadležnostima i pada u greh gordosti. I u crkvi se neko gura da bude u prvom redu
Kad čovek nastoji da iznese teret koji nadilazi snage njegove, on pod njim pada. Kad pokuša da savlada prepreku za koju nije kadar, na njoj se surva....
Tako je s ljudima koji precenjuju svoje fizičke moći. A tako je i s ljudima koji se prebacuju u svojim duhovnim moćima, znanju i veštinama. U težnji da istakne sebe često se dešava da se čovek prebacuje u svojim nadležnostima. Pada u greh gordosti, iz kojeg se rađaju drugi gresi, a onda dolazi do stradanja. Strada onaj koji tako čini – svesno ili nesvesno on čini samoubistvo – a stradaju i drugi ljudi.
Nedorasli vladari
Istorija ispisuje mnoge tragične događaje koji su se desili zbog nedoraslih vladara. Neko nije sposoban da sobom vlada, ne uspeva da uspostavi red u svojoj porodici, nije kadar da rukovodi kakvom organizacijom ili preduzećem od deset, dvadeset ili sto ljudi, a ukaže mu se poverenje da vodi državu. Mnogo je malih vojskovođa koji su hteli da se prikažu velikim vojskovođama, pa su, baš zbog toga, iza njih ostala široka vojnička groblja. U mnogo čemu nerealne ambicije nedoraslih ljudi plaćaju se znojem, suzama i krvlju nevinih ljudi.
Nedostatak znanja i pogrešno učenje od onih kojima je to povereno svagda se kroz posledice učenika njihovih pokažu. Cenu sudske nepravde uvek neko plati. Delo loših graditelja žrtve odnosi.
Veliki ne zavide malima, nego mali zavide velikima. Hteli bi nekako da se uzdignu iznad sebe, da i oni, bar naizgled, budu kao oni veliki. Koriste se raznim veštinama, lukavstvom. Gde znanja nema, tu veština ne pomaže.
Nije svima isto dato; setimo se biblijske priče o talantima, kako čovek koji polazi na put doziva sluge svoje i predaje im blago svoje: jednome dade pet talanata, dugome dva, a trećemu jedan, „svakome prema njegovoj moći”. Oni koji bi više nego što mogu, uglavnom, ne shvataju da veći dar znači i veću odgovornost.
Čovek da bi činio po meri svoga bića mora najpre da spozna sebe. A sebe najbolje spoznaje u zajednici s ljudima.
Ogleda se čovek u čistim očima drugih ljudi. U očima laskavaca i licemera izobličuje sliku o sebi.
Egocentrični, samozaljubljeni čovek teži da bude ispred drugih ljudi. Ne po žrtvi, nego po slavi. I u hramovima Božjim često se može videti da vazda ima neko ko se gura da bude u prvom redu. One koji to napadno čine patrijarh Pavle je opominjao: „Idite i nađite sebi mesto!” Više je to od opomene da se nađe svoje mesto samo u hramu. Potrebno je naći mesto svoje u svetu.
Najpre roditelji, a onda i svi drugi, dužni su da se staraju o pravilnom razvoju deteta, o stasavanju čoveka. Podsticati njegove stvaralačke moći, ali samo do granice mogućega, shodno predodređenosti njegove ličnosti. Tako čovek uzrasta po meri svoga bića. Ne prebacuje se iznad svojih moći.
Trinaestogodišnji dečak koji je 3. maja 2023. u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” iz očevih pištolja ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja, a ranio još pet učenika i jednu nastavnicu, na suđenju svojim roditeljima rekao je da je taj zločin učinio zato što je majka stalno tražila da bude najbolji, da je vikala na njega ukoliko ne bi ispunio njena očekivanja. „Ljutio sam se na nju zato što je od mene uvek tražila više. Zbog nje sam uradio to što sam uradio...”, rekao je dečak pred sudijama, a mediji preneli.
Neravnopravna borba
Čovek mora da bdi, najpre nad sobom. A ima težnju da pomera granice svoje moći. I da se pokaže snažnijim nego što jeste. Zbog toga je izmislio i koridu, borbu s bikovima. Nakon što matador pokretima plašta „razigra” bika, u pomoć stupaju pikadori (dvojica konjanika s kopljima i trojica banderiljera) koji biku zabadaju oštre zastavice u leđa, da bi ga razdražili i dezorijentisali. Potom matador izlazi sam pred bika i ubija ga ubodom kroz srce kratkim mačem.
Ljudi koji imaju osećaj za živi svet i ne podnose nadmen odnos čoveka nisu za tako neravnopravnu borbu. Zato se dogodilo, 1971. godine, kada je prvi i do sada jedini put u Beogradu organizovana korida, da narod većinski navija za bika.
