Sto od reciklirane plastike

Stočić bit, danskog dizajnera Sajmona Legalda, predstavljen ovog leta na jednom od najvažnijih festivala posvećenih dizajnu u Kopenhagenu, ukazuje na nove trendove u svetu dizajna – 100 posto recikliran materijal, novi pogled na plastiku, originalnost, multifukcionalnost, brisanje granica između sobnog i baštenskog nameštaja.

Veliki deo procesa projektovanja današnjih dizajnera sastoji se od razmišljanja o materijalima, njihovom kvalitetu, trajnosti, poreklu i uticaju na životnu sredinu.

Na izložbi je prikazan inovativan dizajn iz Skandinavije i drugih zemalja. Najviše interesovanja bilo je za bit sto, inspirisan jasnim oblicima kao što su monoliti i stubovi. Prvi put je predstavljen 2021. godine na Salonu nameštaja u Milanu.

Danski dizajner je kao materijal koristio 100 posto recikliranu plastiku iz domaćinstva: boce, čepove, čaše, tanjire, igračke, namještaj… Hiljade odbačenih plastičnih predmeta je zagrevanjem na 120 stepeni – do točke kada je od dobijene mase, bez njenog menjanja, moguće napraviti nešto novo, poput bit stola.

Jednostavan, minimalistički izgled ovih stočića, po potrebi i stolica, u suprotnosti je s tačkastom ili, kako u modernom žargonu kažu, pikselizovanom površinom, koju omogućavaju komadi reciklirane kućne i industrijske plastike. Tako da je svaki sto, težine četiri i po kilograma, i jedinstven, dva ista ne postoje, što ih čini autentičnim u skladu s novim trendovima. Dostupni su u tri različita oblika, po ceni od 170 evra.

Poznavaoci novih trendova u dizajnu kažu da ovaj mali komad pokazuje smer kojem će težiti namještaj novog doba – da mu namenu sami biramo kako je nama volja. Može da bude dodatak u dnevnoj sobi, u spavaćoj kao nahtkasna, dodatni stočić u dečjoj sobi, stalak za saksiju s cvećem u holu hotela, ordinaciji, kupatilu, na balkonu…

Činjenica da je testiran na izdržljivost od minus 10 do plus 50 stepeni Celzijusa čini ga izvrsnim komadom nameštaja za spoljnu i unutrašnju upotrebu. A upravo to gubljenje fiksnih granica predstavlja novu dimenziju multifunkcionalnosti.

Svemu treba dodati da se, kako stvari stoje, omražena plastika na koju sada gledamo pomalo s prezirom ponovo vraća u modu. Ali će ovoga puta nova generacija plastičnog nameštaja biti od recikliranog materijala s važnom ulogom – da spasava planetu tako što će odbačenoj plastici davati neki novi smisao.

Sad je pitanje hoćemo li našu plastiku bacati gde stignemo, jer oko 70–75 odsto i dalje završava u šumama, rekama, smetlištima i deponijama, a uvoziti moderni nameštaj od reciklirane „tuđe” plastike.

U Srbiji postoji pet fabrika za preradu ukupnog kapaciteta 30.000 tona godišnje, dok se, prema pisanju portala srda.rs, sakupi tek oko 12.000 tona godišnje. Zato recikleri deo kapaciteta popunjavaju uvozom otpadnih PET boca iz zemalja u okruženju.

Dugo se već zagovara uvođenje depozitnog sistema za PET boce, limenke, staklene boce i tetrapak i veća ulaganja u primarnu separaciju otpada. Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine smatraju da bi taj sistem obezbedio stope sakupljanja veće od 90 odsto i čiste frakcije sakupljene ambalaže, koja bi bila odlična sirovina za novu ambalažu.

Kada je reč o proizvodima od plastike koji se sakupljaju, navode se: gajbe, kutije, stolovi, stolice, kontejneri, lavori, burad, kanisteri, čepovi, poklopci, kao i plastične saksije, korita, creva, vodovodne cevi, ostali otpad od polietilena ili polipropilena, kao i škart iz proizvodnje plastičnih proizvoda.

Problem je što nema organizovanog sakupljanja, odnosno ne postoje mesta gde bi građani donosili ove proizvode kada postanu otpad.

Primer da može i drugačije jesu plastični čepovi koji u našoj zemlji zahvaljujući humanitarnim akcijama „Čepom do osmeha” i „Čep za hendikep” i velikom dugogodišnjem odzivu građana odlaze na reciklažu.