Сто од рециклиране пластике

Сточић бит, данског дизајнера Сајмона Легалда, представљен овог лета на једном од најважнијих фестивала посвећених дизајну у Копенхагену, указује на нове трендове у свету дизајна – 100 посто рециклиран материјал, нови поглед на пластику, оригиналност, мултифукционалност, брисање граница између собног и баштенског намештаја.

Велики део процеса пројектовања данашњих дизајнера састоји се од размишљања о материјалима, њиховом квалитету, трајности, пореклу и утицају на животну средину.

На изложби је приказан иновативан дизајн из Скандинавије и других земаља. Највише интересовања било је за бит сто, инспирисан јасним облицима као што су монолити и стубови. Први пут је представљен 2021. године на Салону намештаја у Милану.

Дански дизајнер је као материјал користио 100 посто рециклирану пластику из домаћинства: боце, чепове, чаше, тањире, играчке, намјештај… Хиљаде одбачених пластичних предмета је загревањем на 120 степени – до точке када је од добијене масе, без њеног мењања, могуће направити нешто ново, попут бит стола.

Једноставан, минималистички изглед ових сточића, по потреби и столица, у супротности је с тачкастом или, како у модерном жаргону кажу, пикселизованом површином, коју омогућавају комади рециклиране кућне и индустријске пластике. Тако да је сваки сто, тежине четири и по килограма, и јединствен, два иста не постоје, што их чини аутентичним у складу с новим трендовима. Доступни су у три различита облика, по цени од 170 евра.

Познаваоци нових трендова у дизајну кажу да овај мали комад показује смер којем ће тежити намјештај новог доба – да му намену сами бирамо како је нама воља. Може да буде додатак у дневној соби, у спаваћој као нахткасна, додатни сточић у дечјој соби, сталак за саксију с цвећем у холу хотела, ординацији, купатилу, на балкону…

Чињеница да је тестиран на издржљивост од минус 10 до плус 50 степени Целзијуса чини га изврсним комадом намештаја за спољну и унутрашњу употребу. А управо то губљење фиксних граница представља нову димензију мултифункционалности.

Свему треба додати да се, како ствари стоје, омражена пластика на коју сада гледамо помало с презиром поново враћа у моду. Али ће овога пута нова генерација пластичног намештаја бити од рециклираног материјала с важном улогом – да спасава планету тако што ће одбаченој пластици давати неки нови смисао.

Сад је питање хоћемо ли нашу пластику бацати где стигнемо, јер око 70–75 одсто и даље завршава у шумама, рекама, сметлиштима и депонијама, а увозити модерни намештај од рециклиране „туђе” пластике.

У Србији постоји пет фабрика за прераду укупног капацитета 30.000 тона годишње, док се, према писању портала срда.рс, сакупи тек око 12.000 тона годишње. Зато рециклери део капацитета попуњавају увозом отпадних ПЕТ боца из земаља у окружењу.

Дуго се већ заговара увођење депозитног система за ПЕТ боце, лименке, стаклене боце и тетрапак и већа улагања у примарну сепарацију отпада. Стручњаци из области заштите животне средине сматрају да би тај систем обезбедио стопе сакупљања веће од 90 одсто и чисте фракције сакупљене амбалаже, која би била одлична сировина за нову амбалажу.

Када је реч о производима од пластике који се сакупљају, наводе се: гајбе, кутије, столови, столице, контејнери, лавори, бурад, канистери, чепови, поклопци, као и пластичне саксије, корита, црева, водоводне цеви, остали отпад од полиетилена или полипропилена, као и шкарт из производње пластичних производа.

Проблем је што нема организованог сакупљања, односно не постоје места где би грађани доносили ове производе када постану отпад.

Пример да може и другачије јесу пластични чепови који у нашој земљи захваљујући хуманитарним акцијама „Чепом до осмеха” и „Чеп за хендикеп” и великом дугогодишњем одзиву грађана одлазе на рециклажу.