Petnaest dinara previše
Od početka naredne godine sve javne biblioteke u Srbiji će za svaku pozajmljenu knjigu plaćati naknadu od petnaest dinara, a prikupljeni novac će biti isplaćivan našim književnicima i prevodiocima. To u praksi znači da će biblioteke ostati bez sredstava za nabavku novih knjiga
Beogradske saobraćajne gužve i kolapse već odavno ne izazivaju samo sudari automobila, kvarovi vozila gradskog saobraćaja, renoviranja saobraćajnica ili izgradnja novih kružnih tokova i demontaža starih mostova, već i zatvaranja ulica u vreme snimanja domaćih i stranih filmova i TV serija. Tako je na samom početku leta zbog snimanja TV serije „Bibliotekari: sledeće poglavlje” jedno celo nedeljno prepodne za saobraćaj bila zatvorena Ulica kralja Milana.
Prethodne sezone naučno-fantastične serije „Bibliotekari” emitovane su i na ovdašnjim kablovskim kanalima a nastale su kao nastavak serije filmova. Naša prestonica je poslužila kao dekor za snimanje nove sezone koja će, po najavi producenata, predstavljati takozvani spinof iliti priču o događajima koji prethode svemu onome što se dešavalo u dosadašnjim epizodama. Publika će „pratiti bibliotekara iz prošlosti koji, putujući kroz vreme, greškom završava u sadašnjosti”.
Da ne bude zabune, protagonisti ove popularne franšize se ne suočavaju s problemima koji danas muče bibliotekare širom sveta. Publika, dakle, ne gleda kako se američki bibliotekari suočavaju sa zahtevima gnevnih čitalaca da se sa polica odstrane knjige u kojima se vređaju osećanja LGBT osoba ili pak osećanja onih koji nemaju sentimenta prema LGBT osobama. Serija se ne bavi ni pretvaranjem pojedinih tamošnjih školskih biblioteka u mesta na kojima će najsiromašniji učenici i članovi njihovih porodica dobiti pristojan obrok.
Ne znamo da li je neka od scena „Bibliotekara” snimana u nekoj od beogradskih biblioteka, ali je ono s čim se ovih dana suočavaju zaposleni u ovim ustanovama kulture fantastičnije su od svakog izmaštanog dramskog zapleta!
Od početka naredne godine sve javne biblioteke u Srbiji će za svaku pozajmljenu knjigu plaćati naknadu od petnaest dinara, a ovako prikupljen novac će potom biti isplaćivan našim književnicima i književnim prevodiocima. Od plaćanja te nadoknade izuzete su školske i univerzitetske biblioteke, kao i Narodna biblioteka Srbije.
Ova uredba je sastavni deo Zakona o autorskim pravima, koji je napisan u skladu sa svim uzusima EU. Iz istog pravnog akta proističe i (simbolična) nadoknada koju naši književnici već nekoliko godina primaju od taksi koje na osnovu istog zakona Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava plaćaju sve fotokopirnice i prodavnice kućnih računara i prateće opreme. Ali dok ove privatne firme ostvaruju profit, javne biblioteke se finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava. Prvobitni nacrt sporne uredbe je zato i predviđao da novac namenjen plaćanju nadoknada za pozajmljenu knjigu bude obezbeđen iz opštinskih ili gradskih budžeta, ali je u aktuelnoj verziji, o kojoj bi poslanici republičkog parlamenta uskoro trebalo da raspravljaju i glasaju, ova obaveza ukinuta. Kako sada stvari stoje, javne biblioteke će domaćim piscima morati da plaćaju za nadoknadu autorskih prava iz svoje, hronično prazne, kase.
A to u praksi znači da će, kada na ime svake pozajmljene knjige plate naizgled tričavih petnaest dinara, biblioteke ostati bez sredstava za nabavku novih knjiga i organizovanje književnih programa, a bibliotekari, možda, i bez plata.
Početkom oktobra, Bibliotekarsko društvo Srbije je predsedniku republičke vlade uputilo javni apel u kome se traži hitno odlaganje stupanja na snagu naplate ,,tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”.
Nakon iznošenja problema nemogućnosti urednog plaćanja ove tarife u sadašnjim uslovima finansiranja javnih biblioteka, predstavnici Bibliotekarskog društva Srbije ističu da se kao reprezentativno udruženje ni na koji način ne zalažu da se ne plaća nadoknada autorima!
„Naprotiv”, kaže se u apelu, „ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava.”
Predstavnici Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava se slažu kako bi modus finansiranja ove nadoknade mogao da bude drugačiji i pozdravljaju svako rešenje kojim bi sve strane bile zadovoljne, ali nisu za odlaganje propisanog roka. Sami autori se, za sada, javno ne oglašavaju. Preciznije, ne oglašavaju se reprezentativna udruženja književnika i književnih prevodilaca. Sem Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, niko se nije oglašavao ni povodom još jednog krajnje neozbiljno sprovedenog a odavno krajnje neefikasnog i loše osmišljenog republičkog konkursa za otkup knjiga.
Najveći gubitnici i te procedure jesu pisci, javne biblioteke i, pre svega, čitaoci. Ako birokrate iz državne administracije ne budu imali razumevanja za apel Bibliotekarskog društva Srbije, bibliotekari će famoznih petnaest dinara na kraju naplaćivati od čitalaca. A to bi, vrlo je moguće, za narod – bez koga kultura nema bilo kakvog smisla – moglo da bude previše.
Šta bi se potom dešavalo, za sada je u domenu fantastičnih sadržaja serije „Bibliotekari”, zbog koje je nekoliko dana minulog leta za saobraćaj bila zatvorena glavna beogradska džada. Ne bismo smeli dozvoliti da usled demonstriranja najnovije i znatno unapređene verzije srpskoga inata, postanemo statisti u poslednjoj sezoni distopijskog košmara iz koga nam više neće biti spasa.
