Петнаест динара превише
Од почетка наредне године све јавне библиотеке у Србији ће за сваку позајмљену књигу плаћати накнаду од петнаест динара, а прикупљени новац ће бити исплаћиван нашим књижевницима и преводиоцима. Tо у пракси значи да ће библиотеке остати без средстава за набавку нових књига
Београдске саобраћајне гужве и колапсе већ одавно не изазивају само судари аутомобила, кварови возила градског саобраћаја, реновирања саобраћајница или изградња нових кружних токова и демонтажа старих мостова, већ и затварања улица у време снимања домаћих и страних филмова и ТВ серија. Тако је на самом почетку лета због снимања ТВ серије „Библиотекари: следеће поглавље” једно цело недељно преподне за саобраћај била затворена Улица краља Милана.
Претходне сезоне научно-фантастичне серије „Библиотекари” емитоване су и на овдашњим кабловским каналима а настале су као наставак серије филмова. Наша престоница је послужила као декор за снимање нове сезоне која ће, по најави продуцената, представљати такозвани спиноф илити причу о догађајима који претходе свему ономе што се дешавало у досадашњим епизодама. Публика ће „пратити библиотекара из прошлости који, путујући кроз време, грешком завршава у садашњости”.
Да не буде забуне, протагонисти ове популарне франшизе се не суочавају с проблемима који данас муче библиотекаре широм света. Публика, дакле, не гледа како се амерички библиотекари суочавају са захтевима гневних читалаца да се са полица одстране књиге у којима се вређају осећања ЛГБТ особа или пак осећања оних који немају сентимента према ЛГБТ особама. Серија се не бави ни претварањем појединих тамошњих школских библиотека у места на којима ће најсиромашнији ученици и чланови њихових породица добити пристојан оброк.
Не знамо да ли је нека од сцена „Библиотекара” снимана у некој од београдских библиотека, али је оно с чим се ових дана суочавају запослени у овим установама културе фантастичније су од сваког измаштаног драмског заплета!
Од почетка наредне године све јавне библиотеке у Србији ће за сваку позајмљену књигу плаћати накнаду од петнаест динара, а овако прикупљен новац ће потом бити исплаћиван нашим књижевницима и књижевним преводиоцима. Од плаћања те надокнаде изузете су школске и универзитетске библиотеке, као и Народна библиотека Србије.
Ова уредба је саставни део Закона о ауторским правима, који је написан у складу са свим узусима ЕУ. Из истог правног акта проистиче и (симболична) надокнада коју наши књижевници већ неколико година примају од такси које на основу истог закона Организацији за остваривање репрографских права плаћају све фотокопирнице и продавнице кућних рачунара и пратеће опреме. Али док ове приватне фирме остварују профит, јавне библиотеке се финансирају из буџета локалних самоуправа. Првобитни нацрт спорне уредбе је зато и предвиђао да новац намењен плаћању надокнада за позајмљену књигу буде обезбеђен из општинских или градских буџета, али је у актуелној верзији, о којој би посланици републичког парламента ускоро требало да расправљају и гласају, ова обавеза укинута. Како сада ствари стоје, јавне библиотеке ће домаћим писцима морати да плаћају за надокнаду ауторских права из своје, хронично празне, касе.
А то у пракси значи да ће, када на име сваке позајмљене књиге плате наизглед тричавих петнаест динара, библиотеке остати без средстава за набавку нових књига и организовање књижевних програма, а библиотекари, можда, и без плата.
Почетком октобра, Библиотекарско друштво Србије је председнику републичке владе упутило јавни апел у коме се тражи хитно одлагање ступања на снагу наплате ,,тарифе накнаде за давање на послугу оригинала и умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми”.
Након изношења проблема немогућности уредног плаћања ове тарифе у садашњим условима финансирања јавних библиотека, представници Библиотекарског друштва Србије истичу да се као репрезентативно удружење ни на који начин не залажу да се не плаћа надокнада ауторима!
„Напротив”, каже се у апелу, „овим путем указујемо на неваљаност овог подзаконског акта, чија примена би, уколико не буде у значајној мери измењен, имала погубне ефекте на право грађана на знање и тачне и ажурне информације. Последично ни сами аутори не би имали корист од својих ауторских права.”
Представници Организације за остваривање репрографских права се слажу како би модус финансирања ове надокнаде могао да буде другачији и поздрављају свако решење којим би све стране биле задовољне, али нису за одлагање прописаног рока. Сами аутори се, за сада, јавно не оглашавају. Прецизније, не оглашавају се репрезентативна удружења књижевника и књижевних преводилаца. Сем Удружења професионалних издавача Србије, нико се није оглашавао ни поводом још једног крајње неозбиљно спроведеног а одавно крајње неефикасног и лоше осмишљеног републичког конкурса за откуп књига.
Највећи губитници и те процедуре јесу писци, јавне библиотеке и, пре свега, читаоци. Ако бирократе из државне администрације не буду имали разумевања за апел Библиотекарског друштва Србије, библиотекари ће фамозних петнаест динара на крају наплаћивати од читалаца. А то би, врло је могуће, за народ – без кога култура нема било каквог смисла – могло да буде превише.
Шта би се потом дешавало, за сада је у домену фантастичних садржаја серије „Библиотекари”, због које је неколико дана минулог лета за саобраћај била затворена главна београдска џада. Не бисмо смели дозволити да услед демонстрирања најновије и знатно унапређене верзије српскога ината, постанемо статисти у последњој сезони дистопијског кошмара из кога нам више неће бити спаса.
