Voda, mermer i tragovi knjaza
U srcu Šumadije, pod okriljem planine Bukulje, varoš ima mnoge kulturne i istorijske dragulje, ali je najpoznatija po blagotvornoj mineralnoj vodi, koja je još u doba Miloša Obrenovića korišćena na dvoru
Ako u centru Aranđelovca slučajnog prolaznika priupitate gde je najbolje da predahnete, ne računajući kafiće i restorane, bez imalo dvoumljenja će vam odgovoriti:
– Pravac park Bukovičke banje!
Promašaja zaista nema. Uređen i dobro održavan, s klupama, stazama, cvetnim alejama i brojnim vrstama retkog drveća, park odavno važi za mesto susretanja i odmora, istovremeno i zelena oaza kakva se poželeti može. U njemu je jedinstvena izložba skulptura od belog venčačkog mermera koje, više od pola veka, umetnici stvaraju u okviru smotre „Mermer i zvuci”. Pravi muzej na otvorenom.
Na jednoj od klupa upoznali smo profesora u penziji Dragoljuba Simića, kako sam priznaje, zaljubljenika u ovu varoš i u Šumadiju.
– Sve je lepo, jedino ovo naše „Staro zdanje” nikako da se otrgne od propadanja – mršti se i odmahuje rukom. – A, nekad je bilo... Eh, nekad! I ovako oronulo pleni pažnju. Za one koji ne znaju, počeo je da ga gradi knez Mihailo Obrenović, s namerom da bude kraljevski dvor. Proglašenjem Beograda prestonicom zdanje je poslužilo kao letnjikovac dinastije Obrenović.
Lekoviti izvori
Kad neko dobro poznaje svoju varoš, kao naš slučajni sabesednik, onda će vam ne samo preporučiti zanimljiva odredišta, računajući i tamo gde je dobra hrana, već će ispričati ponešto čega nema u turističkim katalozima. Pomenuo je profesor i drugu planinu po kojoj je varoš znamenita, Venčac, koja ima kvalitetan mermer, pohvalio Bukovičku banju, zdrav planinski vazduh.
Prija hladovina pod krošnjama stoletnog drveta u banjskom parku. Tu su i lekoviti izvori s kojih je valjalo probati blagotvornu mineralnu vodu.
Prema onome što se može videti u letopisu, poznati su izvori Knjaz Mihailo, Đulara, Topla česma. Za nastanak banje i varoši svakako je najzaslužniji knez Miloš. Već 1811. godine krenulo je flaširanje vode i njena prodaja.
Voda je sinonim banje i grada. Zato se ovde s mnogo hvale govori o Specijalnoj bolnici „Bukovička banja” koja se bavi rehabilitacijom i lečenjem, primenjujući najsavremenije terapeutske metode, kombinovane s dejstvom prirodnih lekovitih mineralnih voda, gline i klime.
U letnjim danima hotel „Izvor” gostima i posetiocima nudi blagodeti akva-parka u kojima tri bazena imaju mineralnu vodu.
I kad ste već u gradu, a pre nego što zasednete za sto s đakonijama, preporučujemo da pohodite Narodni muzej u kojem su zanimljive postavke, kao i pećinu Risovaču, razumljivo, u pratnji vodiča. Proglašena je spomenikom prirode i kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Ima neobične kamene figure koje su dostupne oku posetilaca.
Varoš kao na dlanu
Razgledali ste pećinu, bili u muzeju, pohodili i neke druge belege u gradu, tako da i s istorijske strane zadovoljni napuštate Aranđelovac. Ali još nije vreme za rastanak s varošicom. Pre nego što se to dogodi, treba otići na Bukulju koja je, s nadmorskom visinom od 696 metara, idealna za odmor i oporavak i atraktivna je u svako doba godine. Na vrhu planine sagrađen je vidikovac sa četiri terase, dva odmorišta i panoramom s koje se šire područje Aranđelovca vidi kao na dlanu. Ako vam vreme bude naklonjeno, a vidokrug dobar, odavde ćete videti i mnoge krajolike Srbije.
Putem kroz bukovu šumu (zato je planina i dobila ime) pa u neko od etno-sela, u restorane i vinarije. Kako nismo u prilici da pomenemo uzorne vinarije u selima oko Aranđelovca, hedonistima preporučujemo da ih potraže na sajtovima ili u katalogu Turističke organizacije. Neke su u samom srcu vinograda, u okviru „Vinskog puta Šumadije”. Za dobru trpezu ne brinite, baš kao i za kvalitetan smeštaj. Ponudiće vam da se odmorite u vilama na obodu grada ili u blizini banjskog parka. Dočekaće vas vrtovi i bašte, kuće u šumadijskom stilu, prilagođene komforu današnjice i, naravno, domaći specijaliteti.
Svratite i u Orašac, sedam kilometara od Aranđelovca, gde je dogovoreno podizanje Prvog srpskog ustanka, a Karađorđe proglašen vrhovnim voždom, na Sretenje, 15. februara 1804. godine. U znak sećanja na taj veliki događaj, u Orašcu su podignuti crkva, spomen-škola i spomen-česma u Marićeva jaruzi koji, s muzejom i skulpturom Karađorđa, čine spomenički kompleks. Ovo mesto ima i objekte narodnog graditeljstva kao trajno svedočanstvo materijalne kulture na ovim prostorima u 18. i 19. veku.
Ima Aranđelovac i druge manifestacije i smotre, poput „Ulice nasmejanih lica”. Ima i mnogobrojna sportska dešavanja. Kao što vole dobro vino, meštani vole i konje, tako da vizija konjičkog kluba glasi „S konjem do zdravlja i uspeha”. U ovom kraju omiljeno je i jezero Garaši i druga odredišta, pogodna za odmor, druženje i opuštanje.
NAJVEĆA NA BALKANU
Prva i u to doba najveća vinogradarska zadruga na Balkanu osnovana je pod Venčacem 1903. godine. Kažu da je bila jedna od najmodernijih u Evropi. U selima oko Venčaca gotovo da nije postojalo domaćinstvo bez svog vinograda. Nažalost, ovdašnji vinogradi i vinogradarstvo bili su žrtva raznih društvenih previranja i političkih odluka.
