Вода, мермер и трагови књаза
У срцу Шумадије, под окриљем планине Букуље, варош има многе културне и историјске драгуље, али је најпознатија по благотворној минералној води, која је још у доба Милоша Обреновића коришћена на двору
Ако у центру Аранђеловца случајног пролазника приупитате где је најбоље да предахнете, не рачунајући кафиће и ресторане, без имало двоумљења ће вам одговорити:
– Правац парк Буковичке бање!
Промашаја заиста нема. Уређен и добро одржаван, с клупама, стазама, цветним алејама и бројним врстама ретког дрвећа, парк одавно важи за место сусретања и одмора, истовремено и зелена оаза каква се пожелети може. У њему је јединствена изложба скулптура од белог венчачког мермера које, више од пола века, уметници стварају у оквиру смотре „Мермер и звуци”. Прави музеј на отвореном.
На једној од клупа упознали смо професора у пензији Драгољуба Симића, како сам признаје, заљубљеника у ову варош и у Шумадију.
– Све је лепо, једино ово наше „Старо здање” никако да се отргне од пропадања – мршти се и одмахује руком. – А, некад је било... Ех, некад! И овако оронуло плени пажњу. За оне који не знају, почео је да га гради кнез Михаило Обреновић, с намером да буде краљевски двор. Проглашењем Београда престоницом здање је послужило као летњиковац династије Обреновић.
Лековити извори
Кад неко добро познаје своју варош, као наш случајни сабеседник, онда ће вам не само препоручити занимљива одредишта, рачунајући и тамо где је добра храна, већ ће испричати понешто чега нема у туристичким каталозима. Поменуо је професор и другу планину по којој је варош знаменита, Венчац, која има квалитетан мермер, похвалио Буковичку бању, здрав планински ваздух.
Прија хладовина под крошњама столетног дрвета у бањском парку. Ту су и лековити извори с којих је ваљало пробати благотворну минералну воду.
Према ономе што се може видети у летопису, познати су извори Књаз Михаило, Ђулара, Топла чесма. За настанак бање и вароши свакако је најзаслужнији кнез Милош. Већ 1811. године кренуло је флаширање воде и њена продаја.
Вода је синоним бање и града. Зато се овде с много хвале говори о Специјалној болници „Буковичка бања” која се бави рехабилитацијом и лечењем, примењујући најсавременије терапеутске методе, комбиноване с дејством природних лековитих минералних вода, глине и климе.
У летњим данима хотел „Извор” гостима и посетиоцима нуди благодети аква-парка у којима три базена имају минералну воду.
И кад сте већ у граду, а пре него што заседнете за сто с ђаконијама, препоручујемо да походите Народни музеј у којем су занимљиве поставке, као и пећину Рисовачу, разумљиво, у пратњи водича. Проглашена је спомеником природе и културним добром од изузетног значаја. Има необичне камене фигуре које су доступне оку посетилаца.
Варош као на длану
Разгледали сте пећину, били у музеју, походили и неке друге белеге у граду, тако да и с историјске стране задовољни напуштате Аранђеловац. Али још није време за растанак с варошицом. Пре него што се то догоди, треба отићи на Букуљу која је, с надморском висином од 696 метара, идеална за одмор и опоравак и атрактивна је у свако доба године. На врху планине саграђен је видиковац са четири терасе, два одморишта и панорамом с које се шире подручје Аранђеловца види као на длану. Ако вам време буде наклоњено, а видокруг добар, одавде ћете видети и многе крајолике Србије.
Путем кроз букову шуму (зато је планина и добила име) па у неко од етно-села, у ресторане и винарије. Како нисмо у прилици да поменемо узорне винарије у селима око Аранђеловца, хедонистима препоручујемо да их потраже на сајтовима или у каталогу Туристичке организације. Неке су у самом срцу винограда, у оквиру „Винског пута Шумадије”. За добру трпезу не брините, баш као и за квалитетан смештај. Понудиће вам да се одморите у вилама на ободу града или у близини бањског парка. Дочекаће вас вртови и баште, куће у шумадијском стилу, прилагођене комфору данашњице и, наравно, домаћи специјалитети.
Свратите и у Орашац, седам километара од Аранђеловца, где је договорено подизање Првог српског устанка, а Карађорђе проглашен врховним вождом, на Сретење, 15. фебруара 1804. године. У знак сећања на тај велики догађај, у Орашцу су подигнути црква, спомен-школа и спомен-чесма у Марићева јарузи који, с музејом и скулптуром Карађорђа, чине споменички комплекс. Ово место има и објекте народног градитељства као трајно сведочанство материјалне културе на овим просторима у 18. и 19. веку.
Има Аранђеловац и друге манифестације и смотре, попут „Улице насмејаних лица”. Има и многобројна спортска дешавања. Као што воле добро вино, мештани воле и коње, тако да визија коњичког клуба гласи „С коњем до здравља и успеха”. У овом крају омиљено је и језеро Гараши и друга одредишта, погодна за одмор, дружење и опуштање.
НАЈВЕЋА НА БАЛКАНУ
Прва и у то доба највећа виноградарска задруга на Балкану основана је под Венчацем 1903. године. Кажу да је била једна од најмодернијих у Европи. У селима око Венчаца готово да није постојало домаћинство без свог винограда. Нажалост, овдашњи виногради и виноградарство били су жртва разних друштвених превирања и политичких одлука.
