Park čudovišta

Na manje od sat vremena od Rima, u regionu malih sela gde su aristokratske porodice nekada gradile svoje palate, nalazi se neobična bašta još iz doba renesanse pod nazivom Sveta šuma (Sacro Bosco).

Zvuči romantično, baš renesansno, dok se ne zađe u ovaj vrt u blizini i gradića Bomarca. Vrt je zapravo poznatiji kao Park čudovišta, jer je u njemu mnoštvo grotesknih skulptura, raštrkanih u nadrealno zelenom pejzažu.

Kao najstariji park skulptura u savremenom svetu, Bosko je sasvim poseban i po svojevrsnom lavirintu aluzija i iluzija. Mnogi istraživači pokušavali su da reše enigmu ove šume, koja balansira između umetnosti, magije i mitologije.

Mistični park skulptura od sedam jutara nastao je tokom 16. veka po nalogu mecene Pjera Frančeska Orsinija, poznatog kao Vičino. Potomak jedne od najčuvenijih porodica u regionu oženio se Đulijom Farneze, bliskom rođakom pape, ali sreća ne traje dugo. Đulija umire i dok je među mladom vlastelom moda podizanje raskošnih vrtova s pećinama, fontanama i statuama romantizovane antike, Pjer „samo želi da da oduška srcu”. Angažuje arhitektu Pira Logoriju, inače poznatog po tome da je dovršio katedralu Svetog Petra u Rimu, nakon Mikelanđelove smrti, i vajara Simona Moskina, da podignu „kompleks mračne lepote”.

Izgradnja počinje oko 1547. godine i traje više od tri decenije, umetnost kombinovana s geometrijom kroti prirodu, a pesnici su posebno angažovani da svaku skulpturu „ukrase” stihovima.

Isprepletanim terasama i stepenicama park tera posetioca na lutanje i meditaciju, dok ga prepadaju džinovske statue, kao izrasle iz same zemlje.

Siva boja vulkanske stene, uz vegetaciju i igru senki i svetla, stvara gotovo hipnotičku atmosferu. Duž vijugave staze, iz gustiša izranjaju statue čudovišta, nepoznatih zveri i mitoloških stvorenja, kolosalni rvači, nimfe, grčki i rimski bogovi...

Lutajući nabasate i na krivu kuću, dvospratni paviljon koji se namerno naginje. Tu vam se pomera centar za ravnotežu i sve ljulja, dok arhitekte objašnjavaju da je to namerna igra elemenata da se ospore umetnički ideali renesanse.

I tako je to bivalo dva veka, kada je park sasvim napušten i zaboravljen, sve dok ga 1938. godine nije posetio slikar Salvador Dali. Opčinjen njegovom lepotom on snima kratki film i stvara seriju slika sa motivima „Svete šume”.

To je probudilo interesovanje umetničkog, običnog, ali i poslovnog sveta, te polovnom prošlog veka porodica Betini restaurira i prodaje kompleks.

Uklapa se u današnje turističke atrakcije takozvani monster ili park čudovišta, u privatnom je posedu. Na ulazu u kompleks stoji natpis s pitanjem: „Vi, koji ovde ulazite, dobro pogledajte sve oko sebe, pa mi recite – da li su tolika čuda stvorena radi umetnosti ili samo da bi vas prevarili?”. Turisti vole ovu mističnu, čudovišnu, ali i čudesnu šumu provincije Viterbo, u italijanskoj pokrajini Lacio.

Herkul i morska neman

Među veličanstvenim skulpturama je kolosalna statua Herkula, koji razdire drugog giganta, dalje, jednako velika kornjača služi kao osnova za figuru Famea, dok su ispred keze ogromna, razjapljena usta nekakvog morskog čudovišta, spremnog da proguta sve što mu se nađe na putu. Razbacane su parkom i statue Neptuna, zmaja u kineskom stilu s leptirovim krilima koji se bori s lavovima, slona nadvišenog zupčastom kulom, koji obavija ostatke rimskog vojnika...

Istoričari umetnosti kažu da su u kamenu isklesane nemani i likovi miks etrurske, klasične i renesansne arhitekture.

Paklena usta

Najpoznatija figura, pa i simbol parka su paklena usta. Ogromno iscereno lice koje izgleda kao zamrznuto u kriku užasa, uokvirena su sasvim prigodno parafrazom Dantea „Svaka misao leti”, što zapravo ilustruje izuzetnu akustiku same skulpture. Svaka izgovorena reč u njenoj unutrašnjosti može da se čuje u drugom delu kompleksa. U Orsinijevo vreme ova zastrašujuća figura Ogre, kako su je još zvali, simbolizovala je sam ulaz u pakao.