Парк чудовишта

На мање од сат времена од Рима, у региону малих села где су аристократске породице некада градиле своје палате, налази се необична башта још из доба ренесансе под називом Света шума (Sacro Bosco).

Звучи романтично, баш ренесансно, док се не зађе у овај врт у близини и градића Бомарца. Врт је заправо познатији као Парк чудовишта, јер је у њему мноштво гротескних скулптура, раштрканих у надреалнo зеленом пејзажу.

Као најстарији парк скулптура у савременом свету, Боско је сасвим посебан и по својеврсном лавиринту алузија и илузија. Многи истраживачи покушавали су да реше енигму ове шуме, која балансира између уметности, магије и митологије.

Мистични парк скулптура од седам јутара настао јe током 16. века по налогу мецене Пјера Франческа Орсинија, познатог као Вичино. Потомак једне од најчувенијих породица у региону оженио се Ђулијом Фарнезе, блиском рођаком папе, али срећа не траје дуго. Ђулија умире и док је међу младом властелом мода подизање раскошних вртова с пећинама, фонтанама и статуама романтизоване антике, Пјер „само жели да да одушка срцу”. Ангажује архитекту Пира Логорију, иначе познатог по томе да је довршио катедралу Светог Петра у Риму, након Микеланђелове смрти, и вајара Симона Москина, да подигну „комплекс мрачне лепоте”.

Изградња почиње око 1547. године и траје више од три деценије, уметност комбинована с геометријом кроти природу, а песници су посебно ангажовани да сваку скулптуру „украсе” стиховима.

Испреплетаним терасама и степеницама парк тера посетиоца на лутање и медитацију, док га препадају џиновске статуе, као израсле из саме земље.

Сива боја вулканске стене, уз вегетацију и игру сенки и светла, ствара готово хипнотичку атмосферу. Дуж вијугаве стазе, из густиша израњају статуе чудовишта, непознатих звери и митолошких створења, колосални рвачи, нимфе, грчки и римски богови...

Лутајући набасате и на криву кућу, двоспратни павиљон који се намерно нагиње. Ту вам се помера центар за равнотежу и све љуља, док архитекте објашњавају да је то намерна игра елемената да се оспоре уметнички идеали ренесансе.

И тако је то бивало два века, када је парк сасвим напуштен и заборављен, све док га 1938. године није посетио сликар Салвадор Дали. Опчињен његовом лепотом он снима кратки филм и ствара серију слика са мотивима „Свете шуме”.

То је пробудило интересовање уметничког, обичног, али и пословног света, те половном прошлог века породица Бетини рестаурира и продаје комплекс.

Уклапа се у данашње туристичке атракције такозвани монстер или парк чудовишта, у приватном је поседу. На улазу у комплекс стоји натпис с питањем: „Ви, који овде улазите, добро погледајте све око себе, па ми реците – да ли су толика чуда створена ради уметности или само да би вас преварили?”. Туристи воле ову мистичну, чудовишну, али и чудесну шуму провинције Витербо, у италијанској покрајини Лацио.

Херкул и морска неман

Међу величанственим скулптурама је колосална статуа Херкула, који раздире другог гиганта, даље, једнако велика корњача служи као основа за фигуру Фамеа, док су испред кезе огромна, разјапљена уста некаквог морског чудовишта, спремног да прогута све што му се нађе на путу. Разбацане су парком и статуе Нептуна, змаја у кинеском стилу с лептировим крилима који се бори с лавовима, слона надвишеног зупчастом кулом, који обавија остатке римског војника...

Историчари уметности кажу да су у камену исклесане немани и ликови микс етрурске, класичне и ренесансне архитектуре.

Паклена уста

Најпознатија фигура, па и симбол парка су паклена уста. Огромно исцерено лице које изгледа као замрзнуто у крику ужаса, уоквирена су сасвим пригодно парафразом Дантеа „Свака мисао лети”, што заправо илуструје изузетну акустику саме скулптуре. Свака изговорена реч у њеној унутрашњости може да се чује у другом делу комплекса. У Орсинијево време ова застрашујућа фигура Огре, како су је још звали, симболизовала је сам улаз у пакао.