Kvaka 22

Svoj antiratni roman „Kvaka 22” („Catch 22”) Džozef Heler pisao je čak osam godina, od 1953. do 1961. godine. Sam naslov romana je autentičan, tada nov pojam, koji Heler svojeručno uvodi u engleski jezik i opštu kulturu. Označava situaciju iz koje pojedinac ne može da se izvuče zbog kontradiktornih pravila koja je uspostavila viša sila. Recimo, da bi se neko zaposlio na određenom mestu, traži se radno iskustvo. Ali da bi se steklo iskustvo, potrebno je radno mesto. Konkretno, u romanu „Kvaka 22” bilo je reči o čudnom pravilu američkog ratnog vazduhoplovstva koje propisuje da se pojedinac ima smatrati ludim, to jest umno poremećenim, ako dobrovoljno traži da učestvuje u najopasnijim, smrtonosnim, letačkim misijama. Ali ako zvanično, putem molbe, letač zatraži da bude pošteđen letenja u takvim misijama, to automatski dokazuje da je duševno zdrav pa, prema tome, ne može biti povučen sa letenja u takvim misijama.

Očigledno je da je Heler potrefio fenomen koji se u poslednjim decenijama za milione ljudi širom sveta pretvorio u sveprisutnu stvarnost iz koje ne znaju kako da se izvuku. Jedan lik u njegovom romanu kaže ovako: „Kvaka 22 ti govori da oni imaju pravo da urade sve ono što mi ne možemo da ih sprečimo da urade.” I stvarno, koliko puta dnevno i sami shvatimo ovakvu, apsurdnu, poziciju u kojoj se nalazimo ne samo mi lično već i bezbroj ljudi sa svih strana sveta. Mnogi populisti i nacionalisti danas ovako nastupaju u traženju odgovora na to ko vlada društvom: „Ako hoćete da shvatite ko vlada vašim životom, onda pogledajte koga ne smete da kritikujete.” I to su onda oni glavni, oni koji imaju pravo na sve.

Kod nas, u Srbiji, u poslednje vreme postalo je očigledno da niko ne sme da kritikuje Republički geodetski zavod (RGZ), u narodu poznat kao katastar. Pokušali su moćni advokati, pokušao je, baš ovih dana, i moćni ministar. O hiljadama građana da i ne govorimo. Ali ništa. Dobili su odsečne odgovore, ako su ih uopšte i dobili, pa RGZ i dalje radi ono što izgleda niko ne može da ga spreči da radi. Da li je to kultura ili nekultura, zavisi od ugla gledanja. Ali apsurd, svakako, jeste. Na lokalnom nivou – da biste ušli u elektronski sistem (a samo tako možete da komunicirate s tom institucijom), morate da dobijete pin. Ali da biste dobili pin, morate da uđete u elektronski sistem. I tako redom. Birokratija je čudo!

Četvrti industrijski Rajh

Međutim, na svetskom nivou, u borbi svih protiv svih, u kritikama svakog od strane svakog, ispostavlja se da je, bar u najmoćnijim zemljama Zapada, zabranjeno kritikovati Izrael po bilo kojoj osnovi, iz bilo kog razloga.

Donose se zakoni koji oštro kažnjavaju, smenjuju se rektori, dekani, univerzitetski profesori koji ne podržavaju ovaj kurs, a privode se, hapse i teraju studenti i građani koji se bune. Mnogo je sve to složeno za jedan novinski osvrt, ali i to je, ako ništa drugo, jedna velika kvaka 22.

Ta „kvaka” poodavno izaziva frustracije i patnje ogromnog broja ljudi ne samo na Bliskom istoku već u svim državama gde žive Jevreji. Kako je jevrejska država došla u ovakvu situaciju, ona najbolje zna. Ali kvaka je i u tome što se, htela ona to ili ne, stvorilo uverenje, baš zato što se kritika ne dopušta, da je ona ta, da je to taj narod koji vlada (često i vrlo surovo) životima miliona.

Ta pozicija bez odstupnice liči na sledeći dijalog iz romana „Kvaka 22”:

– Po čemu ste potpuno uvereni da je major komunista?

– Nikada ga nismo čuli da to opovrgava dok ga nismo optužili da je komunista.

– I kažete nikada ga ne čujete da peva naše velike zakletve. Pa vi mu i ne dozvoljavate da ih peva.

– Pa naravno, to bi porazilo čitav smisao našeg krstaškog rata.

Upravo se vodi jedan strahotan krstaški rat zaklonjen iza pojma „četvrta industrijska revolucija” (4IR). Meni se čini da ako postoji društvena pojava koja je prepuna kvakâ 22, onda je to pojava nazvana 4IR.

Da bih to sebi malo razjasnio, zapitao sam za mišljenje mog dobrog druga Dejvida iz Kalifornije. Bio je, kao i uvek, direktan i bez zazora. On to vidi na sledeći način. Novi bogovi 4IR (ili četvrtog industrijskog Rajha) pokušavaju da obesmisle i učine protivzakonitim sve ono što je došlo od Velikog tvorca. Pretvaraju se da vole i štite prirodu dok rade na tome da je ponište tehnologijama kao što su genetsko inženjerstvo I gain of function bioinženjerstvo. Agresivno ukidaju istoriju tako što idu na spajanje ljudskih bića sa mašinom, stvaranje hrane iz sintetičkih, često toksičnih materijala, menjanje pa patentiranje genetskih kodova za svaku živu vrstu na ovoj planeti.

Jedan od glavnih filozofa 4IR je propovednik transhumanizma Juval Noa Harari. On je uveren da će siromašni nastaviti da umiru, ali da će bogati za nekoliko decenija sebi obezbediti večni život. Nadgledanje ljudi mora da se uspostavi ispod kože, čipovima, implantima, sondama itd. Era slobodne volje je završena. Mase su besmislene i bezvredne. Čak i ako se organizuju, mase nemaju šansu u sukobu s onim što dolazi. Istorija je počela kada su ljudi izmislili boga, a prestaće kada ljudi postanu bogovi.

Naša trunka sreće

– Uh, stani malo – rekao sam Dejvidu. – To je malo previše kvakâ za jedan razgovor.

– Ali to nije ni početak. Ima toga da se stvarno zapitaš – kaže Dejvid. – Oni silovito guraju naopaku sliku stvarnosti koja tvrdi da muškarci mogu da imaju menstrualne cikluse, da mogu da zatrudne, da rađaju decu, da upumpavaju jezive hemikalije u maloletnike i da nad njima vrše često nepovratne hirurške intervencije kako bi postali transrodni pojedinci. Ženama govore da je u redu da otklone svoje grudi, da odstrane svoje vagine, da unose u sebe testosteron, hirurški sebi da ugrađuju veštačke penise.

– Čekaj, to je prilično ekstremno – kažem Dejvidu. Pitao sam ga je li to neki program ili se već dešava.

– Ne da se dešava nego se i država snažno uključila u to. Klinike i bolnice za transdecu i maloletnike nikle su svuda, deca roditelje ništa ne moraju da pitaju ako imaju 12 godina, opšta je navala da se sve to ustanovi kao obavezno. Bajden je proglasio da u osnovnim školama, u toaletima namenjenim dečacima, moraju da budu i higijenski ulošci – tamponi.

– Stani, je li to neka serija spinova i lažnih vesti, manipulacija istinom i uzbunjivanja naroda – pitam Dejvida.

– Dođi pa vidi svojim očima – kaže on. – Krajnji cilj je da nas zamene robotima, veštačkom inteligencijom i internetom stvari – završava moj prijatelj iz Kalifornije.

Namučih se da poređam sve te informacije u logičan sistem uzroka i posledica. Ali isprečila se kvaka 22. Jer ako je istina i to što se čuje od takvih autoriteta kao što su stari Čomski i mladi Varufakis, onda je jasno da se upravo kroz sistem kvake 22 odvija proces koji ide ovako: svi oni koje ne uništi big pharma, rat, toksična hemija, glad i nemaština biće bačeni u totalno siromaštvo i potpunu zavisnost od državnih ustanova.

Mračna priča, zaista. Ali sasvim u skladu sa onim što se događa i što sami vidimo. Da li je to sled događaja koji nećemo moći da izbegnemo? Mi ovde, u maloj Srbiji, možemo da računamo na trunku sreće. Jednostavno, bogovima četvrte industrijske revolucije još nismo ušli na ekran radara. Pa možda i ugrabimo šansu da tu revoluciju izbegnemo i da ostanemo slobodna ljudska bića.