Квака 22

Свој антиратни роман „Квака 22” („Catch 22”) Џозеф Хелер писао је чак осам година, од 1953. до 1961. године. Сам наслов романа је аутентичан, тада нов појам, који Хелер својеручно уводи у енглески језик и општу културу. Означава ситуацију из које појединац не може да се извуче због контрадикторних правила која је успоставила виша сила. Рецимо, да би се неко запослио на одређеном месту, тражи се радно искуство. Али да би се стекло искуство, потребно је радно место. Конкретно, у роману „Квака 22” било је речи о чудном правилу америчког ратног ваздухопловства које прописује да се појединац има сматрати лудим, то јест умно поремећеним, ако добровољно тражи да учествује у најопаснијим, смртоносним, летачким мисијама. Али ако званично, путем молбе, летач затражи да буде поштеђен летења у таквим мисијама, то аутоматски доказује да је душевно здрав па, према томе, не може бити повучен са летења у таквим мисијама.

Очигледно је да је Хелер потрефио феномен који се у последњим деценијама за милионе људи широм света претворио у свеприсутну стварност из које не знају како да се извуку. Један лик у његовом роману каже овако: „Квака 22 ти говори да они имају право да ураде све оно што ми не можемо да их спречимо да ураде.” И стварно, колико пута дневно и сами схватимо овакву, апсурдну, позицију у којој се налазимо не само ми лично већ и безброј људи са свих страна света. Многи популисти и националисти данас овако наступају у тражењу одговора на то ко влада друштвом: „Ако хоћете да схватите ко влада вашим животом, онда погледајте кога не смете да критикујете.” И то су онда они главни, они који имају право на све.

Код нас, у Србији, у последње време постало је очигледно да нико не сме да критикује Републички геодетски завод (РГЗ), у народу познат као катастар. Покушали су моћни адвокати, покушао је, баш ових дана, и моћни министар. О хиљадама грађана да и не говоримо. Али ништа. Добили су одсечне одговоре, ако су их уопште и добили, па РГЗ и даље ради оно што изгледа нико не може да га спречи да ради. Да ли је то култура или некултура, зависи од угла гледања. Али апсурд, свакако, јесте. На локалном нивоу – да бисте ушли у електронски систем (а само тако можете да комуницирате с том институцијом), морате да добијете пин. Али да бисте добили пин, морате да уђете у електронски систем. И тако редом. Бирократија је чудо!

Четврти индустријски Рајх

Међутим, на светском нивоу, у борби свих против свих, у критикама сваког од стране сваког, испоставља се да је, бар у најмоћнијим земљама Запада, забрањено критиковати Израел по било којој основи, из било ког разлога.

Доносе се закони који оштро кажњавају, смењују се ректори, декани, универзитетски професори који не подржавају овај курс, а приводе се, хапсе и терају студенти и грађани који се буне. Много је све то сложено за један новински осврт, али и то је, ако ништа друго, једна велика квака 22.

Та „квака” поодавно изазива фрустрације и патње огромног броја људи не само на Блиском истоку већ у свим државама где живе Јевреји. Како је јеврејска држава дошла у овакву ситуацију, она најбоље зна. Али квака је и у томе што се, хтела она то или не, створило уверење, баш зато што се критика не допушта, да је она та, да је то тај народ који влада (често и врло сурово) животима милиона.

Та позиција без одступнице личи на следећи дијалог из романа „Квака 22”:

– По чему сте потпуно уверени да је мајор комуниста?

– Никада га нисмо чули да то оповргава док га нисмо оптужили да је комуниста.

– И кажете никада га не чујете да пева наше велике заклетве. Па ви му и не дозвољавате да их пева.

– Па наравно, то би поразило читав смисао нашег крсташког рата.

Управо се води један страхотан крсташки рат заклоњен иза појма „четврта индустријска револуција” (4ИР). Мени се чини да ако постоји друштвена појава која је препуна квакâ 22, онда је то појава названа 4ИР.

Да бих то себи мало разјаснио, запитао сам за мишљење мог доброг друга Дејвида из Калифорније. Био је, као и увек, директан и без зазора. Он то види на следећи начин. Нови богови 4ИР (или четвртог индустријског Рајха) покушавају да обесмисле и учине противзаконитим све оно што је дошло од Великог творца. Претварају се да воле и штите природу док раде на томе да је пониште технологијама као што су генетско инжењерство I gain of function биоинжењерство. Агресивно укидају историју тако што иду на спајање људских бића са машином, стварање хране из синтетичких, често токсичних материјала, мењање па патентирање генетских кодова за сваку живу врсту на овој планети.

Један од главних филозофа 4ИР је проповедник трансхуманизма Јувал Ноа Харари. Он је уверен да ће сиромашни наставити да умиру, али да ће богати за неколико деценија себи обезбедити вечни живот. Надгледање људи мора да се успостави испод коже, чиповима, имплантима, сондама итд. Ера слободне воље је завршена. Масе су бесмислене и безвредне. Чак и ако се организују, масе немају шансу у сукобу с оним што долази. Историја је почела када су људи измислили бога, а престаће када људи постану богови.

Наша трунка среће

– Ух, стани мало – рекао сам Дејвиду. – То је мало превише квакâ за један разговор.

– Али то није ни почетак. Има тога да се стварно запиташ – каже Дејвид. – Они силовито гурају наопаку слику стварности која тврди да мушкарци могу да имају менструалне циклусе, да могу да затрудне, да рађају децу, да упумпавају језиве хемикалије у малолетнике и да над њима врше често неповратне хируршке интервенције како би постали трансродни појединци. Женама говоре да је у реду да отклоне своје груди, да одстране своје вагине, да уносе у себе тестостерон, хируршки себи да уграђују вештачке пенисе.

– Чекај, то је прилично екстремно – кажем Дејвиду. Питао сам га је ли то неки програм или се већ дешава.

– Не да се дешава него се и држава снажно укључила у то. Клинике и болнице за трансдецу и малолетнике никле су свуда, деца родитеље ништа не морају да питају ако имају 12 година, општа је навала да се све то установи као обавезно. Бајден је прогласио да у основним школама, у тоалетима намењеним дечацима, морају да буду и хигијенски улошци – тампони.

– Стани, је ли то нека серија спинова и лажних вести, манипулација истином и узбуњивања народа – питам Дејвида.

– Дођи па види својим очима – каже он. – Крајњи циљ је да нас замене роботима, вештачком интелигенцијом и интернетом ствари – завршава мој пријатељ из Калифорније.

Намучих се да поређам све те информације у логичан систем узрока и последица. Али испречила се квака 22. Јер ако је истина и то што се чује од таквих ауторитета као што су стари Чомски и млади Варуфакис, онда је јасно да се управо кроз систем кваке 22 одвија процес који иде овако: сви они које не уништи big pharma, рат, токсична хемија, глад и немаштина биће бачени у тотално сиромаштво и потпуну зависност од државних установа.

Мрачна прича, заиста. Али сасвим у складу са оним што се догађа и што сами видимо. Да ли је то след догађаја који нећемо моћи да избегнемо? Ми овде, у малој Србији, можемо да рачунамо на трунку среће. Једноставно, боговима четврте индустријске револуције још нисмо ушли на екран радара. Па можда и уграбимо шансу да ту револуцију избегнемо и да останемо слободна људска бића.