Društveni status na ruci
Sat je merna jedinica za merenje vremena. Jedan sat ima 60 minuta a svaki minut ima 60 sekundi. To je opšte poznato. Međutim, on što je manje poznato jeste da je sat kao merna jedinica definisan još u starom Egiptu. Tada su tamo, neki mudri ljudi, postavili reper da dan ima 24 sata.
Da bi izračunao vreme, čoveku je bila potreban uređaj za merenje protoka vremena. Tako je nastao sat koji je merio vremenske jedinice manje od dana, meseca i godine. Do tada, čovek je mogao da konstatuje samo smenu dana i noći.
Prvi satovi bili su jednostavni. Merenje protoka vremena upoređivano je sa isticanjem vode ili peska. Postojao je i sunčan sat. Ipak, do pojave mehaničkih satova, vreme nije bilo uvek tačno.
Prve mehaničke satove pokretao je sistem sa protokom vode ili su za pokretanje uređaja korišteni tegovi. Tek 1674. godine je izmišljen sistem koji pouzdano određuje ritam mehaničkog oscilatora, što je otvorilo mogućnost daljeg razvoja satova u pravcu koji vodi ka savremenim uređajima koje mi poznajemo.
Nakon klasičkih, mehaničkih satova, pojavljuju je električni satovi, koje pokreću elektromotori. Tu su i kvarcni satovi koji su se pojavili sedamdesetih godina. Oni mogu da budu klasičnog izgleda, sa kazaljkama i brojčanikom, ili digitalni.
Šta god da pokreće klasičan sat, on je danas mnogo više od uređaja za merenje vremena. On je deo nakita, posebno kod muškaraca. Sat govori o imovnom stanju vlasnika ali i stilu koji se uklapa uz odeću i način života. Jedno je sigurno, sat nikada neće izaći iz mode.
