Друштвени статус на руци

Сат је мерна јединица за мерење времена. Један сат има 60 минута а сваки минут има 60 секунди. То је опште познато. Међутим, он што је мање познато  јесте да је сат као мерна јединица дефинисан још у старом Египту. Тада су тамо, неки мудри људи, поставили репер да дан има 24 сата.

Да би израчунао време, човеку је била потребан уређај за мерење протока времена. Тако је настао сат који је мерио временске јединице мање од дана, месеца и године. До тада, човек је могао да констатује само смену дана и ноћи.

Први сатови били су једноставни. Мерење протока времена упоређивано је са истицањем воде или песка. Постојао је и сунчан сат. Ипак, до појаве механичких сатова, време није било увек тачно.

Прве механичке сатове покретао је систем са протоком воде или су за покретање уређаја кориштени тегови. Тек 1674. године је измишљен систем који поуздано одређује ритам механичког осцилатора, што је отворило могућност даљег развоја сатова у правцу који води ка савременим уређајима које ми познајемо.

Након класичких, механичких сатова, појављују је електрични сатови, које покрећу електромотори. Ту су и кварцни сатови који су се појавили седамдесетих година. Они могу да буду класичног изгледа, са казаљкама и бројчаником, или дигитални.

Шта год да покреће класичан сат, он је данас много више од уређаја за мерење времена. Он је део накита, посебно код мушкараца. Сат говори о имовном стању власника али и стилу који се уклапа уз одећу и начин живота. Једно је сигурно, сат никада неће изаћи из моде.