Da li bi voleli da veštačka inteligencija odlučuje o vašim parama?

Većina ljudi(64 odsto) više voli veštačku inteligenciju (AI) — ne ljude — kada je u pitanju donošenje važnih odluka posebno o raspodeli finansijskih sredstava uprkos tome što su srećniji kada ljudi donose takve odluke.

Dok su ispitanici učestvovali u istraživanju bili su motivisani ne samo sopstvenim interesima, rekli su naučnici, već i idealima o pravičnosti. Oni su tolerisali svako odstupanje između odluke i sopstvenih interesa kada je AI donela odluku, sve dok je poštovan jedan princip pravičnosti - ali kada odluka nije bila u skladu sa zajedničkim principima pravičnosti, reagovali su veoma negativno. Uprkos tome što su preferirali donošenje odluka AI uopšte u odnosu na ljudske kolege, učesnici su generalno bili zadovoljniji odlukama koje su ljudi donosili u odnosu na AI agente. Zanimljivo, nije bilo važno koliko je sama odluka bila „pravedna” ili „ispravna”. Studija je, piše Science Alert, otkrila da su ljudi otvoreni za ideju da veštačka inteligencija donosi odluke zahvaljujući uočenom nedostatku pristrasnosti, sposobnosti da se objasne odluke i visokim performansama. Bilo je irelevantno da li sistemi veštačke inteligencije zaista odražavaju te tvrdnje ili ne.

Volfgang Luhan, profesor bihejvioralne ekonomije na britanskom Univerzitetu u Portsmutu, nazvao je transparentnost i odgovornost algoritama u kontekstu moralnog donošenja odluka „od vitalnog značaja”.

Pošto je pravičnost društveni konstrukt u kojem su pojedinačni koncepti ugrađeni u zajednički skup definicija, istraživači su rekli da bi ljudi zaključili da bi algoritmi — obučeni na velikim količinama „fer” podataka — bili bolji prikaz onoga što je pravedno od ljudske odluke tvorac. Eksperiment je imao za cilj da odgovori na nekoliko jednostavnih pitanja koja su naučnici smatrali kritičnim s obzirom da je društvo prepustilo više donošenja odluka veštačkoj inteligenciji. Oni su se vrteli oko toga da li bi oni na koje se odluka odnosila više voleli da je donesu ljudi ili kompjuteri, i kako će se ljudi osećati u vezi sa odluka doneta u zavisnosti od toga da li su je doneli čovek ili veštačka inteligencija.

„Pitanje percepcije i odnosa ljudi prema algoritamskim odlukama i veštačkoj inteligenciji uopšte je postalo važnije u poslednje vreme, a mnogi lideri industrije upozoravaju na opasnosti pretnje koju AI predstavlja i poziva na regulaciju”, rekli su naučnici u studiji.

Studija se fokusirala na odluke o redistribuciji zbog njihove prevalencije u politici i ekonomiji. Za razliku od zadataka predviđanja AI, smatra se da su rezultati u ovim oblastima suštinski moralne ili etičke prirode, bez objektivnog ili činjenično „tačnog” odgovora u zavisnosti od definicije „poštenog” učesnika. Eksperiment je sproveden na mreži, gde su ljudi i donosioci odluka AI preraspodelili zaradu od tri zadatka između dva igrača. Bez obzira na to da li je odluka odgovarala pojedincima, istraživači su verovali da je saznanje da AI donosi odluku - i verovanje da je to bila pravedna odluka - olakšalo prihvatanje rezultata. Istraživači takođe veruju da ljudi smatraju da algoritmi koji se koriste u društvenim ili „ljudskim” zadacima nemaju subjektivnu procenu - što ih čini objektivnijim i stoga verovatno ispravnim.

Istraživači su rekli da će njihovi nalazi biti važan deo svake rasprave o tome koliko je društvo otvoreno za donošenje odluka AI. Dodali su da ih rezultati čine optimističkim a o budućnosti, jer su odluke generisane veštačkom inteligencijom bile u skladu sa preferencijama onih na koje to utiče.