Ulice od peska i rajske plaže

Posle dvadesetčetvoročasovnog putovanja iz Beograda, sa sedmočasovnom pauzom u Dohi, osetili smo tropski, ali prijatan vazduh stigavši u pitomu ostrvsku zemlju u Indijskom okeanu.

Pogled na malu azijsku luku, odmah preko puta mini-aerodroma u Maleu, glavnom gradu Maldiva, razvedrio je istog sekunda i najumornije putnike iz Srbije. Tirkizni prozirni okean, za koji su na fotografijama mislili da je rezultat foto-šopa, na pučini zaista ima zagonetnu teget crtu od koje počinje modra boja mora. Kad stignete do crte, kažu u luci, znači da ulazite u najbogatiji vodeni svet.

„Smestite se i nemojte ustajati”, poručio je kapetan brodića, koji je brzinom od 10 kilometara na sat sekao talase zapljuskujući nas. Oni nas nisu omeli da primetimo poznate „sojenice za bogate”, kako i danas zovu rizorte sa svetskih turističkih bilborda, smeštene u arhipelagu od 1.200 maldivskih ostrva u okeanu poznatom po toploti, jer se najbrže od svih velikih mora zagreva.

Posle dvadesetak minuta, stižemo na skromnije turističko ostrvo Mafuši, primećujući još s palube da se ovde grade novi hoteli duž plaže.

Dostupno i turistima sa srednjim džepom

„Iako su u poslednje vreme poremećeni odnosi Maldiva s obližnjom Indijom zbog njenih pokušaja da osnuje vojne baze na nenaseljenim ostrvima, i pored 100.000 otkazanih aranžmana iz ove države prošle godine, Maldivi nisu prestali da se razvijaju. U pomoć su pritekli kineski turisti, ali i investitori, a pomogla je i državna politika izdavanja u zakup ostrva nekadašnje engleske kolonije. Cene zakupnina su ekstremno visoke. Nije ni čudo da je kroz centralni zatvor na Mafušiju prošlo nekoliko bivših predsednika države, navodno zbog korupcije i prevara. Cene boravka na ostrvima na kojima žive domoroci nisu više toliko nedostupne turistima sa srednjim džepom i iznose oko hiljadu i nešto evra”, kaže naš vodič Ana Jović.

Ovde ona ostaje do oktobra, ali ni tada joj se ne ide kući. Na prvom mestu ne zbog plaža, već zbog ljudi koji su sve učinili da se oseća kao kod kuće.

„Uostalom, mogu sve vreme da hodam bosa”, rekla nam je preporučujući da izujemo japanke i osetimo čiste peščane ulice ostrvskog gradića. Svi po ostrvu hodaju bosi.

Crveni sok dobrodošlice od tropskog voća, na 33 ovde standardnih stepeni bio je uz osmeh domaćina prijatno osveženje.

Među turističkim radnicima, najviše ima mladih iz Bangladeša i Šri Lanke. Muni Mubara nas služi svežom hobotnicom, hvaleći se da je na maldivskim ostrvima već devet godina. Restoran sa stolovima ne pesku, koji smo pronašli u jednoj od ulica, naplaćuje i taksu služenja. Tako da je porcija hobotnice i bezalkoholnog piva umesto 14 koštala 17 dolara, a slična narudžbina s tek ulovljenim škampima 15 dolara.

Abdul štedi za svoju buduću prodavnicu tropskog voća koje bi odavde uvozio u Bangladeš. Šalje ujedno roditeljima svakog meseca novac od skromne zarade. Ostane mu za smeštaj i da nešto pojede, radi kao „dečko za sve” od postavljanja suncobrana i konobarisanja do prijema na recepciji.

 „Jezike znam, završio sam fakultet u zemlji u koju i želim da se vratim.”

Na ostrvu smo sreli i srpske turiste koji su došli samostalno i tvrde da su tako uštedeli 500 evra u odnosu na agencijske cene aranžmana. Bukirali su hotel u Mafušiju direktno preko interneta. Uplatili su u dolarima, jer je kurs ove valute jednak kursu evra, te se više isplati i sve plaćati u dolarima ili menjati ih za domaće rufije.

Dok pričamo, smeši nam se devojka sa prljavoroze licem: sa lažnim mitraljezima gađajući cure, momci ovde proslavljaju Bajram.

Kako Musa poručuje, Maldivci žele radost života, a ne rat. Praznik je na Mafušiju nedavno tradicionalno obeležen i polivanjem turista vodom, što nam je u prolasku vrelim ulicama prijalo, kao i koncertima maldivske muzike i ostrvskim plesom. Savremenu žensku odeću od satena u tradicionalnom stilu kreira Viki Vojnikova, došljakinja špansko-ukrajinskog porekla. Koncerti na glavnoj bini smenjuju se sa svirkama starih engleskih hitova i žurkama savremenih di-džejeva. Na ostrvu je danonoćno zabavno i živo.

Među ajkulama skrštenih ruku

Najuzbudljiviji deo boravka je upoznavanje morskog sveta. Priprema je za sve ista: najpre dobijate ronilačku opremu i instrukcije kako da koristite masku i peraja. Kada instruktori domoroci vide da možete da ronite, vode vas u šareni svet riba i korala. Sutradan je već sve lakše i obično se ide u „lov” fotografije s džinovskom kornjačom. Naravno, ako imate sreće da je pronađete, ali ćete svakako usput imati susret sa šarenim, egzotičnim ribama, ražama, koralima, porodicama delfina.

Plivanje s delfinima je na Maldivima prevaziđeno i glavni hit je „druženje” s ajkulama. Brodić turiste odveze do mesta gde se kreće poznata porodica ajkula „bolničarki” ili „morskih sestara”, koje se sporo kreću.

„Poznate su po poslušnoj prirodi i tome da plen ne grizu, već usisavaju”, kaže skiper. Domoroci pričaju kako se često „grle jedna uz drugu”, zbog čega ih zovu „ajkula koja voli da se mazi”.

Tajna ulaska u vodu s ovim ajkulama je u tome što ih neprekidno za to vreme skiperi hrane ribom čiji miris one slede. Preporuka za one koji se odvaže jeste da leže na leđima prekrštenih ruku i s perajima na nogama, kako mahanjem i plivanjem ne bi uplašili i iritirali morskog psa. „Imajte na umu, ajkula je uvek ajkula i ne možete joj verovati”, kaže iskusni domorodački ronilac koji turiste prati. Ipak, čak i najveći protivnici ovog izleta ušli su među ajkule kada su videli da su one „pod kontrolom”. Neki da bi savladali svoje strahove, drugi zbog fotografisanja.

Spontana i euforična igra i pesma na brodu potom,bile su vrhunac izleta. Kasnije smo videli mlade turiste koji su plivali među kit-ajkulama oko peščanog spruda.

Sprudovi koji se pojavljuju i nestaju u Indijskom okeanu još jedna su atrakcija. Domaćini su je iskoristili za ručak pod suncobranima nakon susreta s ajkulama, kada je svima rižoto iz konzerve odličan, kao i za snimanje dronom onih koji žele sliku u pesku usred nepreglednog morskog plavetnila.

 Cena izleta s ajkulama, kornjačama i ručkom na sprudu kreće se od 40 dolara kod lokalnih agencija, a znatno više cene kod naših i drugih stranih predstavništava. Snimanje dronom s ajkulama i na sprudu je od 10 do 20 dolara po osobi.

U adrenalinskoj ponudi Mafušija su i vožnja vodenim automobilom (čamcem presvučenim u auto) za 17 evra i padobranom iznad vode za 40. Mnogi su, pored toga, ovde prvi put besplatno naučili da surfuju na dasci. Ali i da love ribu „na konopac”.

U moru bogatom ribom od koje je svako bar poneku ulovio, najkvalitetnijom na trpezi se smatra crvena. Na roštilju, uz logorske vatre na sprudu, kao u serijalu „Survajvor”, bio je to za većinu najukusniji obrok u životu.

Do novembra monsunske kiše

Za sve to treba da imate sreće s vremenom u ovom periodu, jer je od aprila do novembra period monsunskih kiša. Kraće kiše, inače, često padaju i ne primećujete ih ni bosi, ni u kupaćim kostimima, čak ni tokom toplih noćnih kupanja. Ali, da je ćud Indijskog okeana i vremena nad njim promenljiva, posvedočio nam je dan povratka u Male. Brodić je morska policija dva puta vraćala pre pristajanja u luci kod aerodroma, zbog jakih talasa i vetra, mogućeg sudaranja brodova. Za to vreme na palubi su se povremeno čuli vrisci posle zapljuskivanja, a nekima je pozlilo pri pomisli da brod može da se prevrne u „luci ajkula”, kako je u ovom periodu godine zovu. Kao i svuda na Maldivima, i na ovom brodu se zadesio lekar, kao i ohrabrujuće iskusni kapetan, te se sve dobro završilo. Kapetani zarađuju oko 2.000 dolara mesečno.

Po pristajanju, posle srećnog ishoda, uprkos kiši svi su obišli gradsku pijacu, s tezgama s jeftinim čokoladicama od kokosa i kakaoa, upakovanih kao tompusi, s najjeftinijim mini-bananama i sušenim tunama.

Glavni grad sa 400.000 stanovnika, poznat po visokim cenama stanova i privatnog smeštaja, zbog kojih ostrvljani Maldiva decu na školovanje šalju u Indiju, skup je i kada zađete u kafiće u centru. I u suvenirnicama je tri puta skuplje nego na ostrvima, na kojima se suveniri pravljeni od kokosovog oraha mogu naći i za dva dolara.

Rizorti na vodi

Kućice na drvenim stubovima na vodi, s bračnim krevetom iz kog se skoro direktno skače u more, opremljenom kuhinjom i terasom, dostupne su onima koji mogu da plate od 600 do 1.500 evra za noć. Ali, buđenje u najskupljim „hotelima na vodi” košta i 7.500 evra za noć, uz riblje specijalitete i najbolja vina koja jedino na ostrvima-rizortima u ovoj muslimanskoj državi nisu kao alkoholna pića zabranjena. Ostrvca su smeštena na peščanim oazama okeana, u čijem srcu su egzotične zelene staze, sa salonima tajlandske masaže. Pod palmama kokosa i urmi su plaže na kojima možete da budete sami ili s društvom na džinovskim ljuljaškama u vodi, a izlet do njih košta najmanje 120 evra za naše turiste, uz ol-inkluziv ponudu hrane i pića. Ali, može vam se kao grupi nemačkih i srpskih turista dogoditi, kako su nam ispričali na povratku, da vaš čamac za nazad ne može da isplovi dok ne provere da li je neko naručio piće posle, samo za ostrvske domaćine logičnih, 16 sati, iako su turisti po planu tamo do 18. Intervencija vodiča bila je neophodna, a nekima je ostao gorak ukus „raja” u ustima.

„Rezervisano” za poznate

Na Maldivima ima ostrva na koje turistički brodići ne mogu da pristaju, jer je to dozvoljeno samo onima koje njihovi vlasnici odaberu kao goste. Uglavnom se radi o ostrvcima na kojima gostuju poznate ličnosti, kako kaže vodič Ana Jović. U prestižne spada i ostrvska plaža naše bivše misice Sanje Papić, udovice ubijenog advokata Miše Ognjanovića. Na ostrvcetu gde živi sa ćerkom, kako priča sagovornica, na stablima palmi ima urezanih imena poznatih posetilaca, među kojima su i neke naše estradne zvezde, a cene boravka su astronomske.

Budisti pre islama na Maldivima

Maldivi su još u 5. veku pre n. e. bili vitalna raskrsnica za azijske i afričke trgovce i cvetala je unosna trgovina školjkama. Prvi stanovnici došli su iz Indije i Šri Lanke. Pre nego što su arapski trgovci i misionari na Maldive u 12. veku doneli islam, religija stanovništva je bila budizam. U 16. veku sultan Takurufanu uspešno se suprotstavio portugalskim osvajačima. Ostrva su u 17. veku bila pod holandskim uticajem, a engleska kolonija od kraja 19. veka do 1965. godine.

Džamije su građene, kao i stare kuće, od koralnog kamena, imaju rezbarene drvene ploče i kaligrafske ukrase. Tradicionalna odeća nosi poruku o skromnosti i kulturnom identitetu. Muškarci nose lagana „mungu” odela, a žene duge haljine koje zovu „fejli”.

Zabranjeno šetati u kupaćem

Danas na ostrvima živi stoprocentno muslimansko stanovništvo i prodavnice su uglavnom zatvorene u vreme molitvi u džamijama. Na ulicama je zabranjeno da se šeta u kupaćem kostimu, a na nekim plažama morate da se kupate u dugoj majici ili haljini, što je jedno od pravila, pored zabrane alkohola, u mnogim islamskim zemljama. Ne očekuje se ni poljubac parova na ulici, mada nismo primetili da je iko na takvu pojavu odreagovao. Ipak, par iz Srbije se odlučio za prvi verenički poljubac u – vodi.

Vodotoranj, pekar i apotekar

Voda koja se pije na Maldivima je reciklirana i proizvodi se desalinizacijom u jedinstvenom vodovodu na svakom od ostrva. Na svim naseljenim ostrvima je po jedan vodotoranj. Mafuši ima i jednog berberina, jednu pekaru i jednu apoteku.