Улице од песка и рајске плаже

После двадесетчетворочасовног путовања из Београда, са седмочасовном паузом у Дохи, осетили смо тропски, али пријатан ваздух стигавши у питому острвску земљу у Индијском океану.

Поглед на малу азијску луку, одмах преко пута мини-аеродрома у Малеу, главном граду Малдива, разведрио је истог секунда и најуморније путнике из Србије. Тиркизни прозирни океан, за који су на фотографијама мислили да је резултат фото-шопа, на пучини заиста има загонетну тегет црту од које почиње модра боја мора. Кад стигнете до црте, кажу у луци, значи да улазите у најбогатији водени свет.

„Сместите се и немојте устајати”, поручио је капетан бродића, који је брзином од 10 километара на сат секао таласе запљускујући нас. Они нас нису омели да приметимо познате „сојенице за богате”, како и данас зову ризорте са светских туристичких билборда, смештене у архипелагу од 1.200 малдивских острва у океану познатом по топлоти, јер се најбрже од свих великих мора загрева.

После двадесетак минута, стижемо на скромније туристичко острво Мафуши, примећујући још с палубе да се овде граде нови хотели дуж плаже.

Доступно и туристима са средњим џепом

„Иако су у последње време поремећени односи Малдива с оближњом Индијом због њених покушаја да оснује војне базе на ненасељеним острвима, и поред 100.000 отказаних аранжмана из ове државе прошле године, Малдиви нису престали да се развијају. У помоћ су притекли кинески туристи, али и инвеститори, а помогла је и државна политика издавања у закуп острва некадашње енглеске колоније. Цене закупнина су екстремно високе. Није ни чудо да је кроз централни затвор на Мафушију прошло неколико бивших председника државе, наводно због корупције и превара. Цене боравка на острвима на којима живе домороци нису више толико недоступне туристима са средњим џепом и износе око хиљаду и нешто евра”, каже наш водич Ана Јовић.

Овде она остаје до октобра, али ни тада јој се не иде кући. На првом месту не због плажа, већ због људи који су све учинили да се осећа као код куће.

„Уосталом, могу све време да ходам боса”, рекла нам је препоручујући да изујемо јапанке и осетимо чисте пешчане улице острвског градића. Сви по острву ходају боси.

Црвени сок добродошлице од тропског воћа, на 33 овде стандардних степени био је уз осмех домаћина пријатно освежење.

Међу туристичким радницима, највише има младих из Бангладеша и Шри Ланке. Муни Мубара нас служи свежом хоботницом, хвалећи се да је на малдивским острвима већ девет година. Ресторан са столовима не песку, који смо пронашли у једној од улица, наплаћује и таксу служења. Тако да је порција хоботнице и безалкохолног пива уместо 14 коштала 17 долара, а слична наруџбина с тек уловљеним шкампима 15 долара.

Абдул штеди за своју будућу продавницу тропског воћа које би одавде увозио у Бангладеш. Шаље уједно родитељима сваког месеца новац од скромне зараде. Остане му за смештај и да нешто поједе, ради као „дечко за све” од постављања сунцобрана и конобарисања до пријема на рецепцији.

 „Језике знам, завршио сам факултет у земљи у коју и желим да се вратим.”

На острву смо срели и српске туристе који су дошли самостално и тврде да су тако уштедели 500 евра у односу на агенцијске цене аранжмана. Букирали су хотел у Мафушију директно преко интернета. Уплатили су у доларима, јер је курс ове валуте једнак курсу евра, те се више исплати и све плаћати у доларима или мењати их за домаће руфије.

Док причамо, смеши нам се девојка са прљаворозе лицем: са лажним митраљезима гађајући цуре, момци овде прослављају Бајрам.

Како Муса поручује, Малдивци желе радост живота, а не рат. Празник је на Мафушију недавно традиционално обележен и поливањем туриста водом, што нам је у проласку врелим улицама пријало, као и концертима малдивске музике и острвским плесом. Савремену женску одећу од сатена у традиционалном стилу креира Вики Војникова, дошљакиња шпанско-украјинског порекла. Концерти на главној бини смењују се са свиркама старих енглеских хитова и журкама савремених ди-џејева. На острву је даноноћно забавно и живо.

Међу ајкулама скрштених руку

Најузбудљивији део боравка је упознавање морског света. Припрема је за све иста: најпре добијате ронилачку опрему и инструкције како да користите маску и пераја. Када инструктори домороци виде да можете да роните, воде вас у шарени свет риба и корала. Сутрадан је већ све лакше и обично се иде у „лов” фотографије с џиновском корњачом. Наравно, ако имате среће да је пронађете, али ћете свакако успут имати сусрет са шареним, егзотичним рибама, ражама, коралима, породицама делфина.

Пливање с делфинима је на Малдивима превазиђено и главни хит је „дружење” с ајкулама. Бродић туристе одвезе до места где се креће позната породица ајкула „болничарки” или „морских сестара”, које се споро крећу.

„Познате су по послушној природи и томе да плен не гризу, већ усисавају”, каже скипер. Домороци причају како се често „грле једна уз другу”, због чега их зову „ајкула која воли да се мази”.

Тајна уласка у воду с овим ајкулама је у томе што их непрекидно за то време скипери хране рибом чији мирис оне следе. Препорука за оне који се одваже јесте да леже на леђима прекрштених руку и с перајима на ногама, како махањем и пливањем не би уплашили и иритирали морског пса. „Имајте на уму, ајкула је увек ајкула и не можете јој веровати”, каже искусни домородачки ронилац који туристе прати. Ипак, чак и највећи противници овог излета ушли су међу ајкуле када су видели да су оне „под контролом”. Неки да би савладали своје страхове, други због фотографисања.

Спонтана и еуфорична игра и песма на броду потом,биле су врхунац излета. Касније смо видели младе туристе који су пливали међу кит-ајкулама око пешчаног спруда.

Спрудови који се појављују и нестају у Индијском океану још једна су атракција. Домаћини су је искористили за ручак под сунцобранима након сусрета с ајкулама, када је свима рижото из конзерве одличан, као и за снимање дроном оних који желе слику у песку усред непрегледног морског плаветнила.

 Цена излета с ајкулама, корњачама и ручком на спруду креће се од 40 долара код локалних агенција, а знатно више цене код наших и других страних представништава. Снимање дроном с ајкулама и на спруду је од 10 до 20 долара по особи.

У адреналинској понуди Мафушија су и вожња воденим аутомобилом (чамцем пресвученим у ауто) за 17 евра и падобраном изнад воде за 40. Многи су, поред тога, овде први пут бесплатно научили да сурфују на дасци. Али и да лове рибу „на конопац”.

У мору богатом рибом од које је свако бар понеку уловио, најквалитетнијом на трпези се сматра црвена. На роштиљу, уз логорске ватре на спруду, као у серијалу „Сурвајвор”, био је то за већину најукуснији оброк у животу.

До новембра монсунске кише

За све то треба да имате среће с временом у овом периоду, јер је од априла до новембра период монсунских киша. Краће кише, иначе, често падају и не примећујете их ни боси, ни у купаћим костимима, чак ни током топлих ноћних купања. Али, да је ћуд Индијског океана и времена над њим променљива, посведочио нам је дан повратка у Мале. Бродић је морска полиција два пута враћала пре пристајања у луци код аеродрома, због јаких таласа и ветра, могућег сударања бродова. За то време на палуби су се повремено чули врисци после запљускивања, а некима је позлило при помисли да брод може да се преврне у „луци ајкула”, како је у овом периоду године зову. Као и свуда на Малдивима, и на овом броду се задесио лекар, као и охрабрујуће искусни капетан, те се све добро завршило. Капетани зарађују око 2.000 долара месечно.

По пристајању, после срећног исхода, упркос киши сви су обишли градску пијацу, с тезгама с јефтиним чоколадицама од кокоса и какаоа, упакованих као томпуси, с најјефтинијим мини-бананама и сушеним тунама.

Главни град са 400.000 становника, познат по високим ценама станова и приватног смештаја, због којих острвљани Малдива децу на школовање шаљу у Индију, скуп је и када зађете у кафиће у центру. И у сувенирницама је три пута скупље него на острвима, на којима се сувенири прављени од кокосовог ораха могу наћи и за два долара.

Ризорти на води

Кућице на дрвеним стубовима на води, с брачним креветом из ког се скоро директно скаче у море, опремљеном кухињом и терасом, доступне су онима који могу да плате од 600 до 1.500 евра за ноћ. Али, буђење у најскупљим „хотелима на води” кошта и 7.500 евра за ноћ, уз рибље специјалитете и најбоља вина која једино на острвима-ризортима у овој муслиманској држави нису као алкохолна пића забрањена. Острвца су смештена на пешчаним оазама океана, у чијем срцу су егзотичне зелене стазе, са салонима тајландске масаже. Под палмама кокоса и урми су плаже на којима можете да будете сами или с друштвом на џиновским љуљашкама у води, а излет до њих кошта најмање 120 евра за наше туристе, уз ол-инклузив понуду хране и пића. Али, може вам се као групи немачких и српских туриста догодити, како су нам испричали на повратку, да ваш чамац за назад не може да исплови док не провере да ли је неко наручио пиће после, само за острвске домаћине логичних, 16 сати, иако су туристи по плану тамо до 18. Интервенција водича била је неопходна, а некима је остао горак укус „раја” у устима.

„Резервисано” за познате

На Малдивима има острва на које туристички бродићи не могу да пристају, јер је то дозвољено само онима које њихови власници одаберу као госте. Углавном се ради о острвцима на којима гостују познате личности, како каже водич Ана Јовић. У престижне спада и острвска плажа наше бивше мисице Сање Папић, удовице убијеног адвоката Мише Огњановића. На острвцету где живи са ћерком, како прича саговорница, на стаблима палми има урезаних имена познатих посетилаца, међу којима су и неке наше естрадне звезде, а цене боравка су астрономске.

Будисти пре ислама на Малдивима

Малдиви су још у 5. веку пре н. е. били витална раскрсница за азијске и афричке трговце и цветала је уносна трговина шкољкама. Први становници дошли су из Индије и Шри Ланке. Пре него што су арапски трговци и мисионари на Малдиве у 12. веку донели ислам, религија становништва је била будизам. У 16. веку султан Такуруфану успешно се супротставио португалским освајачима. Острва су у 17. веку била под холандским утицајем, а енглеска колонија од краја 19. века до 1965. године.

Џамије су грађене, као и старе куће, од коралног камена, имају резбарене дрвене плоче и калиграфске украсе. Традиционална одећа носи поруку о скромности и културном идентитету. Мушкарци носе лагана „мунгу” одела, а жене дуге хаљине које зову „фејли”.

Забрањено шетати у купаћем

Данас на острвима живи стопроцентно муслиманско становништво и продавнице су углавном затворене у време молитви у џамијама. На улицама је забрањено да се шета у купаћем костиму, а на неким плажама морате да се купате у дугој мајици или хаљини, што је једно од правила, поред забране алкохола, у многим исламским земљама. Не очекује се ни пољубац парова на улици, мада нисмо приметили да је ико на такву појаву одреаговао. Ипак, пар из Србије се одлучио за први веренички пољубац у – води.

Водоторањ, пекар и апотекар

Вода која се пије на Малдивима је рециклирана и производи се десалинизацијом у јединственом водоводу на сваком од острва. На свим насељеним острвима је по један водоторањ. Мафуши има и једног берберина, једну пекару и једну апотеку.