Vidova trava leči oči
Bere se u danima posle Vidovdana i tokom jula, a pomaže i kod promuklosti, bronhitisa, poboljšava varenje i otklanja bolove u želucu
Prema narodnom verovanju vidovu travu (Euphrasia rostkoviana Hayne) treba brati posle Vidovdana i tokom prvih julskih dana, po čemu je verovatno i dobila naziv. Jedan od narodnih običaja vezanih za ovu biljku nalaže i da se u to doba treba umiti vodom u koju je prethodno stavljena vidova trava, jer, veruje se, to doprinosi poboljšanju zdravlja. Ova biljka se u narodnoj medicini pre svega smatra „čuvarkom” očiju, ali se koristila i za mnoga druga zdravstvena stanja.
Prvi put se pominje 1305. godine, kao lek za bolesti oka. Nikolas Kalpeper, engleski botaničar, herbalista i astrolog, povezao je biljku sa zodijačkim znakom lava i tvrdio da pospešuje pamćenje i jača mozak, kao i da „bistri vid”.
Naučni naziv Euphrasia potiče od imena grčke gracije Eufrasine, čije ime znači radost, zato što vidova trava čudesno leči oči i raduje svakoga ko je upotrebi. Viševekovna tradicija upotrebe ove biljke u lečenju očiju pokazala je da je biljka zaista delotvoran prirodni lek, a zbog toga se u narodu često naziva i očima mati božje.
Iako nosi starogrčko ime, izgleda da je ostala nezapažena tokom antičkog perioda i ne pominje se, za razliku od mnogih drugih biljaka koje su se našle u zapisima starih lekara Dioskorida, Plinija ili Galena. Ne pominju je ni arapski vidari.
U Srbiji biljka raste na Kopaoniku, Staroj planini, Prokuplju, Leskovcu, okolini Niša, na Midžoru i kod Aranđelovca. U narodu je poznata pod imenima vidičak, vidovčevica, vidica, vidovača, vidoka šarena, grižovka, dragonka, zornica, oslenica, očajnica...
Evropska agencija za lekove navodi da ova biljka lekovitost duguje visokom sadržaju flavonoida i polifenolima, fenolnim kiselinama, taninima. Od biološki vrednih materija sadrži glikozid rinantin, eterično ulje, masno ulje, smolu, ugljene hidrate, vitamin Ce...
Zahvaljujući njima sprečava razne infekcije i upale, pomaže u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, snižava visok pritisak, ali povoljno deluje na jetru. Upravo antioksidantna, protivupalna i regenerativna svojstva deluju lekovito kod poremećaja oka. Trava ima umirujući efekat na iritiranu sluzokožu oka, nosne šupljine, usta i grla.
U narodnoj medicini koristi se naročito kod različitih oboljenja očiju, kao što su što su glaukom, konjuktivitis, upala kapaka. Takođe, pomaže i kod gripa, promuklosti, prehlada, bronhitisa. Pomaže i kod želudačno-crevnih tegoba, poboljšava varenje i otklanja bolove u želucu. Otklanja glavobolju i nesanicu, deluje umirujuće na nerve. Takođe, čisti organizam od otrova i pomaže njegovom jačanju. Spolja se koristi za pripremanje obloga.
Vidova trava naraste do 40 santimetara. Cveta od maja do oktobra. Sakuplja se u periodu cvetanja, tako što se odseca nadzemni deo. Prilikom branja treba obratiti pažnju da se ostavi bar trećina biljaka zbog dalje reprodukcije. Ima gorak ukus, a cvetovi blag miris. Koren nije za upotrebu. Sakupljeni biljni materijal suši se u hladovini na promajnom i toplom mestu. Nakon sušenja se usitnjava i čuva u posudama.
