Видова трава лечи очи
Бере се у данима после Видовдана и током јула, а помаже и код промуклости, бронхитиса, побољшава варење и отклања болове у желуцу
Према народном веровању видову траву (Euphrasia rostkoviana Hayne) треба брати после Видовдана и током првих јулских дана, по чему је вероватно и добила назив. Један од народних обичаја везаних за ову биљку налаже и да се у то доба треба умити водом у коју је претходно стављена видова трава, јер, верује се, то доприноси побољшању здравља. Ова биљка се у народној медицини пре свега сматра „чуварком” очију, али се користила и за многа друга здравствена стања.
Први пут се помиње 1305. године, као лек за болести ока. Николас Калпепер, енглески ботаничар, хербалиста и астролог, повезао је биљку са зодијачким знаком лава и тврдио да поспешује памћење и јача мозак, као и да „бистри вид”.
Научни назив Euphrasia потиче од имена грчке грације Еуфрасине, чије име значи радост, зато што видова трава чудесно лечи очи и радује свакога ко je употреби. Вишевековна традиција употребе ове биљке у лечењу очију показала је да је биљка заиста делотворан природни лек, а због тога се у народу често назива и очима мати божје.
Иако носи старогрчко име, изгледа да је остала незапажена током античког периода и не помиње се, за разлику од многих других биљака које су се нашле у записима старих лекара Диоскорида, Плинија или Галена. Не помињу је ни арапски видари.
У Србији биљка расте на Копаонику, Старој планини, Прокупљу, Лесковцу, околини Ниша, на Миџору и код Аранђеловца. У народу је позната под именима видичак, видовчевица, видица, видовача, видока шарена, грижовка, драгонка, зорница, осленица, очајница...
Европска агенција за лекове наводи да ова биљка лековитост дугује високом садржају флавоноида и полифенолима, фенолним киселинама, танинима. Од биолошки вредних материја садржи гликозид ринантин, етерично уље, масно уље, смолу, угљене хидрате, витамин Це...
Захваљујући њима спречава разне инфекције и упале, помаже у борби против слободних радикала који оштећују ћелије, снижава висок притисак, али повољно делује на јетру. Управо антиоксидантна, противупална и регенеративна својства делују лековито код поремећаја ока. Трава има умирујући ефекат на иритирану слузокожу ока, носне шупљине, уста и грла.
У народној медицини користи се нарочито код различитих обољења очију, као што су што су глауком, коњуктивитис, упала капака. Такође, помаже и код грипа, промуклости, прехлада, бронхитиса. Помаже и код желудачно-цревних тегоба, побољшава варење и отклања болове у желуцу. Отклања главобољу и несаницу, делује умирујуће на нерве. Такође, чисти организам од отрова и помаже његовом јачању. Споља се користи за припремање облога.
Видова трава нарасте до 40 сантиметара. Цвета од маја до октобра. Сакупља се у периоду цветања, тако што се одсеца надземни део. Приликом брања треба обратити пажњу да се остави бар трећина биљака због даље репродукције. Има горак укус, а цветови благ мирис. Корен није за употребу. Сакупљени биљни материјал суши се у хладовини на промајном и топлом месту. Након сушења се уситњава и чува у посудама.
