Dva posla i tri pileta
Čitateljka pita: „Može li se reći – troje piladi, četvoro pantalona, dvoje cipela?“. Nešto od ovoga što je navela naša čitateljka jeste ispravno, a nešto treba da bude drugačije
Čitateljka iz Beograda nam piše: „Naučili smo da je ispravno reći ‘pišem olovkom’ (a ne ‘s olovkom’) i ‘uspešno se bavim poslom’ (a ne ‘s poslom’). Ali, kako da kažem kada imam pet olovaka i dva posla?“
Ovde je reč o imenicama kojima se označava oruđe, sredstvo koje omogućava subjektu da izvrši radnju i koje stoje, baš kako je čitateljka navela, u instrumentalu bez predloga. Sredstvo koje se koristi može biti neki predmet (olovka, avion, figure u šahu) ili deo tela (ruka, glava), a može biti i neka materija upotrebljena za ostvarenje radnje i sl.: „Jede kašikom“, „Piše olovkom“, „Putuje kolima“, „Igra belim figurama“, „Puni vreću peskom“, „Zaliva cveće vodom“.
Postoje, međutim, slučajevi u kojima se moraju upotrebiti konstrukcije s predlogom s(a) u značenju instrumentala bez predloga. To se dešava kada uz imenicu u instrumentalu stoji neka nepromenljiva reč – najčešće su to osnovni brojevi od pet naviše ili prilozi, obično za količinu: „Uvek pišem s pet olovaka“ (ali „Uvek pišem običnom olovkom“), „Zalij cveće s mnogo vode“ (ali „Zalij cveće ustajalom vodom“). Ovakva rešenja – koja se ne mogu izbeći – često se primenjuju i kad su u pitanju sintagme s brojevima dva, oba, tri, četiri. Umesto da kažemo „Bavi se dvama poslovima“, radije ćemo reći „Bavi se s dva posla“.
Naš čitalac iz Žiče Radomir Jovanović, koji nam je više puta skretao pažnju na neke jezičke pojave i pitao za razrešenja nedoumica, a ponekad ih i sam nudio, ovog puta piše o konstrukciji „pasti ispit“, koju sreće u dnevnoj štampi. On kaže: : „Mislim: ako su kandidati pali, onda su pali na prijemnom, ili, drugim rečima, nisu položili prijemni ispit. Ne može neko da padne prijemni, nego na prijemnom“.
Gospodin Jovanović je u pravu. Pasti je neprelazan glagol, a to znači da se ne može pasti nešto, već se može pasti na nečemu (u nečemu, negde). Tako se pada i na ispitu, na maturi i sl.
Neki lingvisti smatraju da treba normirati prelaznost ovoga glagola i konstrukcije tipa pasti ispit. Oni polaze ne samo od činjenice da je to veoma raširena pojava, već i od prirode srpskog glagola. Naime, u južnoslovenskim jezicima, a među njima i srpskom, pod uticajem neslovenskih jezika na Balkanu u neka davna vremena došlo je do izvesnih previranja u oblasti prelaznosti i neprelaznosti glagola, tako da je glagol u srpskom jeziku postao sklon razvije prelazno značenje u jednom svom značenjskom odseku (nekada jedino ispravno: savetovati prijatelju, lagati drugu, pomagati deci, sada je regularno i u obliku: savetovati prijatelja, lagati druga, pomagati decu). Danas je ova pojava potpomognuta i nanosima iz savremenih evropskih jezika.
Glagol pasti od prvobitnog značenja (pao sam s drveta, pala je ograda, pao je mrak) dobio je i značenje ‘ne proći, ne položiti’. Razvijanje novog značenja (i uticaj konstrukcije položiti ispit) dovelo je do prelaznosti. Međutim, to još nije norma, još uvek ne pripada književnom jeziku.
Na kraju da odgovorimo čitateljki Mariji Nedeljković, koja pita: „Može li se reći – troje piladi, četvoro pantalona, dvoje cipela?“.
Nešto od ovoga što je navela naša čitateljka jeste ispravno, a nešto treba da bude drugačije. Zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro) idu uz imenice koje označavaju mlada bića: troje teladi, petoro jagnjadi, odnosno bića različitog pola: petoro dece. Primer koji je navela naša čitateljka je ispravan: troje piladi.
Zbirni brojevi postaju brojni pridevi onda kada, upotrebljeni u obliku množine, (dvoji, dvoja, dvoje), obeležavaju, tj. određuju po broju, zbir predmeta koji znači neku celinu: petora vrata, dvoje čarape, dvoji svatovi. U skladu s ovim, primeri naše čitateljke treba da glase: četvore pantalone i dvoje cipele.
Složićemo se da je sve ovo danas pomalo arhaično i zato se obično kaže – dva teleta, tri pileta, odnosno, dva para panatlona, dva para cipela.
