Два посла и три пилета

Читатељка из Београда нам пише: „Научили смо да је исправно рећи ‘пишем оловком’ (а не ‘с оловком’) и ‘успешно се бавим послом’ (а не ‘с послом’). Али, како да кажем када имам пет оловака и два посла?“

Овде је реч o именицама којима се означава оруђе, средство које омогућава субјекту да изврши радњу и које стоје, баш како је читатељка навела, у инструменталу без предлога. Средство које се користи може бити неки предмет (оловка, авион, фигуре у шаху) или део тела (рука, глава), а може бити и нека материја употребљена за остварење радње и сл.: „Једе кашиком“, „Пише оловком“, „Путује колима“, „Игра белим фигурама“, „Пуни врећу песком“, „Залива цвеће водом“.

Постоје, међутим, случајеви у којима се морају употребити конструкције с предлогом с(а) у значењу инструментала без предлога. То се дешава када уз именицу у инструменталу стоји нека непроменљива реч – најчешће су то основни бројеви од пет навише или прилози, обично за количину: „Увек пишем с пет оловака“ (али „Увек пишем обичном оловком“), „Залиј цвеће с много воде“ (али „Залиј цвеће устајалом водом“). Оваква решења – која се не могу избећи – често се примењују и кад су у питању синтагме с бројевима два, оба, три, четири. Уместо да кажемо „Бави се двама пословима“, радије ћемо рећи „Бави се с два посла“.

Наш читалац из Жиче Радомир Јовановић, који нам је више пута скретао пажњу на неке језичке појаве и питао за разрешења недоумица, а понекад их и сам нудио, овог пута пише о конструкцији „пасти испит“, коју среће у дневној штампи. Он каже: : „Мислим: ако су кандидати пали, онда су пали на пријемном, или, другим речима, нису положили пријемни испит. Не може неко да падне пријемни, него на пријемном“.                         

Господин Јовановић је у праву. Пасти је непрелазан глагол, а то значи да се не може пасти нешто, већ се може пасти на нечему (у нечему, негде). Тако се пада и на испиту, на матури и сл.

Неки лингвисти сматрају да треба нормирати прелазност овога глагола и конструкције типа пасти испит. Они полазе не само од чињенице да је то веома раширена појава, већ и од природе српског глагола. Наиме, у јужнословенским језицима, а међу њима и српском, под утицајем несловенских језика на Балкану у нека давна времена дошло је до извесних превирања у области прелазности и непрелазности глагола, тако да је глагол у српском језику постао склон развије прелазно значење у једном свом значењском одсеку (некада једино исправно: саветовати пријатељу, лагати другу, помагати деци, сада је регуларно и у облику: саветовати пријатеља, лагати друга, помагати децу). Данас је ова појава потпомогнута и наносима из савремених европских језика.

Глагол пасти од првобитног значења (пао сам с дрвета, пала је ограда, пао је мрак) добио је и значење ‘не проћи, не положити’. Развијање новог значења (и утицај конструкције положити испит) довело је до прелазности. Међутим, то још није норма, још увек не припада књижевном језику.

На крају да одговоримо читатељки Марији Недељковић, која пита: „Може ли се рећи – троје пилади, четворо панталона, двоје ципела?“.

Нешто од овога што је навела наша читатељка јесте исправно, а нешто треба да буде другачије. Збирни бројеви (двоје, троје, петоро) иду уз именице које означавају млада бића: троје телади, петоро јагњади, односно бића различитог пола: петоро деце. Пример који је навела наша читатељка је исправан: троје пилади.

Збирни бројеви постају бројни придеви онда када, употребљени у облику множине, (двоји, двоја, двоје), обележавају, тј. одређују по броју, збир предмета који значи неку целину: петора врата, двоје чарапе, двоји сватови. У складу с овим, примери наше читатељке треба да гласе: четворе панталоне и двоје ципеле.

Сложићемо се да је све ово данас помало архаично и зато се обично каже – два телета, три пилета, односно, два пара панатлона, два пара ципела.