Rodoslov nadživeo Vreoce
Lazarevčanin Zoran Antonijević godinama prikuplja građu o svom selu, istovremeno tragajući i za neobičnim predmetima
Stari Vreoci će definitivno nestati. Progutaće ih kolubarski kopovi uglja, u potrazi za novim tonama „crnog zlata”. Nekad je ovde živelo oko 3.200 stanovnika, danas jedva 200. I oni će na nova ognjišta. Živeće u novim domovima, u soliterima, na širokim bulevarima. A šta će iz starog kraja ostaviti potomstvu? Kako su izgledali crkva, škola, ko se odakle doselio, ko se i kad rodio ili otišao na onaj svet, kako su se slavili praznici, ispraćaj u vojsku?
Da se tragovi bitisanja ne bi zauvek zatrli brine Lazarevčanin Zoran Antonijević. Zajedno sa Snežanom Popović uveliko priprema „Rodoslov Vreoca”, listajući crkvene, matične i druge knjige, sa željom da sve bude autentično i naučno dokazano.
– Obiman je to posao, ali radim s najvećim zadovoljstvom – pojašnjava za „Magazin”. Velika pomoć stigla je i zahvaljujući građi koju je prikupio Dragomir Lukić, jer su u njegovoj arhivi, na 4.000 strana u 50 svezaka, sećanja solunaca iz sela. U pretprojektu „Školsko selo i hipodrom” pomoć sam imao od rudarskog inženjera Branislava Pajića.
Mnogo noćnih sati utrošio je čitajući stara dokumenta, analizirajući požutele fotografije na kojima su oni koji su se doselili u Vreoce. Tu je i slika stare škole, nekada jedne od najvećih u kraju. Autorima mnogih knjiga pomagao je da svoja dela osveže novim podacima i događajima. Iako po struci ekonomista i informatičar, svoje interesovanje i sklonost ka publicistici iskazao je u knjigama o crkvama ovog podneblja, o KUD „Diša Đurđević”, ali i organizujući promocije, tribine, izložbe... Odlaskom u penziju, pre nekoliko godina, još više se posvetio publicistici. Projektom „Rodoslov kao izazov” sebi je nametnuo žestoki tempo rada, tim pre što na ovom projektu radi više od tri decenije.
– U crkvenim i matičnim knjigama otkrio sam mnoge zanimljive ličnosti iz Vreoca. Recimo, rodoslov mojih predaka potiče iz 1860. godine. Podatke smo pronalazili i na nadgrobnim spomenicima – kaže on.
Traga i za predmetima od značaja za prošlost lazarevačkog kraja. Na poklon je dobio naočare i brijač Draže Mihailovića (očigledno da je imao nekoliko), ali je odlučio da to prosledi muzeju koji će biti otvoren u Ivanjici, u znak sećanja na četničkog komandanta. Kad je trebalo da se pomogne u organizovanju izložbe „Kolubarci u balkanskim i Prvom svetskom ratu”, odmah se latio ispunjenja zadataka. Aktivan je u Ekološkoj uniji Lazarevca, udruženju „Naše ognjište” i ustanovama kulture.
