Lipa, sveto drvo Slovena
Čaj potpomaže kod prehlada i bolesti disajnih organa, koristi se za bolje varenje, otklanja grčeve i bolove u stomaku, sprečava nadražaj kašlja, blagotvorno deluje na opekotine i rane
Lipa (Tilia sp.) je sveto drvo starih Slovena; koristili su je za obnavljanje vatre i kao lek za mnoge bolesti. Veliki broj topografskih imena vezanih za ovo drvo (Lipovica, Lipolist, Liplje...) pokazuje da je nekada na našim prostorima lipe bilo mnogo više i da je poštovanje prema njoj bilo veoma izraženo.
Ovo drvo je rasprostranjeno u zapadnoj, srednjoj i južnoj Evropi, Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, Švedskoj... U Srbiji se sreće po hrastovim, bukovim i jelovim šumama na visinama i do 1.200 metara. Veoma je cenjena dekorativna vrsta, te se gaji na gradskim zelenim površinama (drvoredi i parkovi), kao i u seoskim dvorištima.
I lipov med je lek
Rod Tilia obuhvata 45 vrsta listopadnog drveća. U flori našeg podneblja rastu četiri vrste lipa, ali najviše se koriste sitnolisna kasna i krupnolisna rana lipa.
Lipa cveta tokom juna i jula, a zbog mirisnih cvetova izvanredna je medonosna biljka. Lipov med je od davnina poznat lek.
Kao lekovita sirovina koriste se ubrane i osušene žutozelene cvasti. Cvet treba brati čim lipa počne da cveta, odnosno kada se rascveta 2/3 cvetova u cvasti. Berbu cvetova izvesti po lepom i suvom vremenu.
Ubrane cvetove treba odlagati u korpe pletene od pruća. Odmah po branju treba ih izložiti sušenju u hladovini na promajnom mestu. Veće količine ubranog cveta mogu se sušiti u sušarama, na temperaturi do 40 stepeni.
Pakovanje osušenog cveta vrši se noću. Čuva se u drvenim sanducima, koji su iznutra obloženi tamnoplavom hartijom. Prilikom čuvanja osušeni materijal treba zaštiti od insekata, vlage i svetlosti. Osušeni cvet se može čuvati do godinu dana.
Cvet sadrži flavonoide, sluzi, tanine, etarsko ulje, šećer.
U narodnoj medicini najčešće se koristi u obliku čaja kod prehlada i bolesti disajnih organa praćenih visokom temperaturom, za preznojavanje, protiv grčeva i za umirivanje bolova. Lipov čaj potpomaže bolje varenje, otklanja grčeve i bolove u stomaku, deluje protiv proliva, sprečava nadražaj kašlja, blagotvorno deluje na opekotine i rane.
Kombinacija sa zovom i nanom
Kombinacijom cvetova lipe, zove, lista nane i žalfije, kao i šipka može se pripremiti izvrstan osvežavajući čaj. Prava je šteta što u našem narodu ne postoji kulturna potreba i ritual za ovim čajem i to isto tako kao što je postala tradicija i ritual kod nekih naroda u pogledu upotrebe kineskog ili ruskog čaja.
Masno ulje lipe je slično maslinovom, a dobija se hladnim ceđenjem semena. List se koristi i u kulinarstvu za pripremu raznih specijaliteta.
Drvo lipe može da se obrađuje i služi za proizvodnju uglja koji ima veliku moć upijanja.
SOK OD LIPE
Potrebno je: 100 g lipovog cveta, 2 limuna, 1,5 kg šećera, 400 g vinskog sirćeta, 10 litara vode
U čistu staklenu posudu od 15 litara sipati sitno isečen osušen cvet lipe, limun isečen u kriške, šećer, vinsko sirće i vodu. Posudu dobro zatvoriti i četiri dana držati na tamnom mestu uz povremeno mešanje i mućkanje. Četvrtog dana tečnost procediti kroz gazu i sipati u staklene flaše. Flaše dobro zatvoriti i posle 8–9 dana sok od lipe se može piti.
Pri otvaranju flaša dobijeni sok kipi kao šampanjac. Ovaj sok se može konzumirati sam ili pomešan sa sirupom od zove ili s vinom, kao špricer.
*Recept priredila Gospava Nestorović (Beograd – Mirijevo).
