Липа, свето дрво Словена

Липа (Tilia sp.) је свето дрво старих Словена; користили су је за обнављање ватре и као лек за многе болести. Велики број топографских имена везаних за ово дрво (Липовица, Липолист, Липље...) показује да је некада на нашим просторима липе било много више и да је поштовање према њој било веома изражено.

Ово дрво је распрострањено у западној, средњој и јужној Европи, Русији, Украјини, Молдавији, Шведској... У Србији се среће по храстовим, буковим и јеловим шумама на висинама и до 1.200 метара. Веома је цењена декоративна врста, те се гаји на градским зеленим површинама (дрвореди и паркови), као и у сеоским двориштима.

И липов мед је лек

Род Tilia обухвата 45 врста листопадног дрвећа. У флори нашег поднебља расту четири врсте липа, али највише се користе ситнолисна касна и крупнолисна рана липа.

Липа цвета током јуна и јула, а због мирисних цветова изванредна је медоносна биљка. Липов мед је од давнина познат лек.

Као лековита сировина користе се убране и осушене жутозелене цвасти. Цвет треба брати чим липа почне да цвета, односно када се расцвета 2/3 цветова у цвасти. Бербу цветова извести по лепом и сувом времену.

Убране цветове треба одлагати у корпе плетене од прућа. Одмах по брању треба их изложити сушењу у хладовини на промајном месту. Веће количине убраног цвета могу се сушити у сушарама, на температури до 40 степени.

Паковање осушеног цвета врши се ноћу. Чува се у дрвеним сандуцима, који су изнутра обложени тамноплавом хартијом. Приликом чувања осушени материјал треба заштити од инсеката, влаге и светлости. Осушени цвет се може чувати до годину дана.

Цвет садржи флавоноиде, слузи, танине, етарско уље, шећер.

У народној медицини најчешће се користи у облику чаја код прехлада и болести дисајних органа праћених високом температуром, за презнојавање, против грчева и за умиривање болова. Липов чај потпомаже боље варење, отклања грчеве и болове у стомаку, делује против пролива, спречава надражај кашља, благотворно делује на опекотине и ране.

Комбинација са зовом и наном

Комбинацијом цветова липе, зове, листа нане и жалфије, као и шипка може се припремити изврстан освежавајући чај. Права је штета што у нашем народу не постоји културна потреба и ритуал за овим чајем и то исто тако као што је постала традиција и ритуал код неких народа у погледу употребе кинеског или руског чаја.

Масно уље липе је слично маслиновом, а добија се хладним цеђењем семена. Лист се користи и у кулинарству за припрему разних специјалитета.

Дрво липе може да се обрађује и служи за производњу угља који има велику моћ упијања.

СОК ОД ЛИПЕ

Потребно је: 100 г липовог цвета, 2 лимуна, 1,5 кг шећера, 400 г винског сирћета, 10 литара воде

У чисту стаклену посуду од 15 литара сипати ситно исечен осушен цвет липе, лимун исечен у кришке, шећер, винско сирће и воду. Посуду добро затворити и четири дана држати на тамном месту уз повремено мешање и мућкање. Четвртог дана течност процедити кроз газу и сипати у стаклене флаше. Флаше добро затворити и после 8–9 дана сок од липе се може пити.

При отварању флаша добијени сок кипи као шампањац. Овај сок се може конзумирати сам или помешан са сирупом од зове или с вином, као шприцер.

*Рецепт приредила Госпава Несторовић (Београд – Миријево).