Kako koža stari
Koža je najveći organ ljudskog tela i igra ključnu ulogu u našem izgledu i zdravlju. Tokom vremena, koža prolazi kroz različite faze starenja, a različiti faktori mogu da ubrzaju ili uspore taj proces. Prirodna zaštita od UV zračenja postepeno opada, brzinom kojom se koža stanjuje. Količina kolagena i elastičnost, takođe, počinju da opadaju u proseku 1 odsto godišnje. Genetika, životne navike i životno okruženje određuju kada će epidermis i dermis početi da se stanjuju, ali negde oko dvadeset pete godine javljaju se prvi znaci starenja.
Našu biološku starost određuju strukturne promene u koži od kojih su neke nesporne i neizbežne: slabiji dotok krvi znači da će manje kiosenika i hranljivih materija stići do površine kože, usled čega će koža delovati umorno.
Manja aktivnost lojnih i znojnih žlezda i smanjena sposobnost kože da sintetiše hijaluronsku kiselinu za rezultat imaju tanji hidrolipidni omotač kože, što vodi suvoj koži i sve izraženijim borama.
Niži nivo estrogena u postmenopauzi, kombinovan sa smanjenom regeneracijom ćelija, utiče na strukturu kože lica žena.
Genetika, takođe, ima značajnu ulogu u tome kako će koža stariti.
Na više od 80 procenata znakova starenja, međutim, možemo da utičemo, jer su za njih odgovorni spoljni faktori - izlaganje UV zracima, klimatske promene i zagađenje vazduha, pušenje, alkohol, ishrana, stres i nedostatak odgovarajuće nege, piše Eucerin.
Naše etničko poreklo, pol i tip kože sa kojim se rađamo, utiču na brzinu nastanka znakova starenja i njihovu uočljivost na koži.
Evo pregleda kako koža stari u različitim fazama života i šta utiče na to:
Dvadesete godine
Hormonalne promene u pubertetu mogu da imaju dramatične efekte na kožu - posebno na lice, ramena, grudi i leđa. Povećana proizvodnja sebuma može dovesti do masne i kože sklone aknama i miteserima.
U mladosti već počinje da se odvija gubitak kolagena. Kolagen je glavna proteinska komponenta kože, kostiju i vezivnog tkiva. Dermis, unutarnji sloj kože, već u dvadesetim godinama gubi oko jedan odsto kolagena godišnje. Gubitak kolagena utiče na izgled celog tela, uzrokujući nastanak bora i smanjenje čvrstoće kože.
U dvadesetm godinama, negativni spoljni faktori kao što su solarna aktivnost, zagađenje vazduha, loša ishrana, pušenje i nepravilna nega kože mogu da doprinesu prevremenom starenju kože. Pravilna nega uključuje čišćenje, hidrataciju i zaštitu prema tipu kože.
Tridesete godine
U ovoj fazi se obično pojavljuju prve bore. Metabolički procesi u ćelijama kože počinju da se usporavaju, javlja se smanjena hidratacija, a počinje i da se smanjuje se elastičnost kože.
U ovim godiname se preporučuje se upotreba prvih injekcija botoksa kako bi se blokirali mišići i sprečilo pogoršanje situacije. Važno je, takođe, koristiti proizvode koji podstiču proizvodnju kolagena i hijaluronske kiseline.
Redovna hidratacija i zaštita od sunca su ključne. Kreme sa vitaminom C pomažu u osvežavanju kože i smanjenju hiperpigmentacija.
Četrdesete godine
U ovim godinama proizvodnja kolagena se usporava, bore postaju vidljivije, a koža gubi sjaj. Nastaje sve manje novih ćelija, koža postaje grublja i suvlja, pojavljuju se
hiperpigmentacije, vezivno tkivo gubi sposobnost vezivanja vode, pa se smanjuje elastičnost kože, što je uobičajeno za žene u menopauzi.
Ten deluje umorno i često se uočavaju kapilari.
U ovoj fazi, profesionalni tretmani poput mezoterapije, hemijskih pilinga i lasera mogu da pomognu u održavanju mladolikog izgleda kože.
Šezdesete godine i dalje
Prirodna sposobnost kože da sintetiše lipide opada, a smanjuje se i proizvodnja hijaluronske kiseline i kolagena, što kao posledicu ima suvu kožu, dehidrataciju i duboke bore.
Sposobnost regeneracije kože se usporava i ona postaje upadljivo tanka i neelastična. Osetljivost na UV zrake se povećava i koža je sklonija hiperpigmentacijama (staračkim pegama).
Specifične starosne promene na koži
Promene na koži su normalan deo procesa starenja i mogu se javiti iz različitih razloga. Evo nekoliko tipičnih promena na koži koje su povezane sa godinama starosti:
Mladeži
Većina mladeža na telu je bezopasna. Međutim, tokom vremena, mogu se promeniti. Postepeno mogu da postanu veći, razviju dlake, postanu izdignuti, svetliji, tamniji ili da otpadnu.
Ako primetite da su vaši mladeži postali bolni, asimetrični ili su promenili boju i veličinu, preporučujemo da zakažete pregled kod lekara.
Bradavice
Bradavice su bezopasne izrasline koje se pojavljuju u kožnim naborima na vratu, ispod ruku, ispod dojki ili u preponama. Obično počinju kao male mesnate smeđe mrlje i mogu izrasti u polipe na maloj stabljici.
Ako primetite bradavice koje su bolne ili se menjaju, preporučuje se da ih uklonite.
Senilne keratoze
Ovo su kožne izrasline koje su u većini slučajeva benigne. Najčešće se nalaze na grudima ili leđima, a ponekad i na vlasištu, licu ili vratu. Počinju kao blago podignute tamne mrlje koje se povećavaju i formiraju izgled tamno braon rapave kore drveta.
