Evropa mora biti zdrava
Događaj koji je okupljao sve lepote i različitosti Evrope na jednom mestu, postao je svoj antipod – parada najnižijih vrednosti i urušenog morala
Da li je stakleni Evrovizijski trofej, koji se onako teatralno, slomio u rukama švarcarskog pevača/ -ice Nema, ovogodišnjeg pobednika/ -ce Evrovizije 2024, na raskošnoj sceni Malme arene u obliku krsta, simbolično pokazao snagu pobede ili krah jedne, nekada ugledne, muzičke manifestacije... Ili, kako bi neko rekao, krah čovečanstva i svih vrednosti za koje smo se vekovima borili?
Godinama ova smotra najrazličitijih kultura, muzičkih glasova, drugačijih jezika srlja nizbrdo, u ponor. Da li zbog manjka ideja, talenata ili, pak, gubitka identiteta, i rodnog i nacionalnog, ili zbog obesti, hirovitosti i sitosti (jer nekako bogatstvo i talenat nikako ne idu zajedno), kako god, globalizacija, digitalna revolucija, očovekovenje – uzelo je svoj danak... Odmakli smo se od suštine. Od korena kojima pripadamo...
Rat je na evrovizijskoj sceni izgleda žešći od onog koji se vodi na granici Rusije i Ukrajine, kao i u oblasti Gaze. Događaj koji je okupljao sve lepote i različitosti Evrope na jednoj mestu, i koji je predstavljao promociju muzike i umetnosti, dobrih i pamtljivih melodija, postao je svoj antipod – parada najnižijih vrednosti, urušenog morala i svega onoga što čovek nikada sebi ne treba da dozvoli. Platforma za šok, ludilo, obesmišljavanje i degradiranje. I to nema nikakve veze sa seksualnim opredeljenjem učesnika. Jer, realno, koga zanimaju ljubavni izbori izvođača u njihovoj spavaćoj sobi? Muzika, šta to beše? I ko je zbog muzike, kao jedine ideje vodilje, doleteo u daleki hladni Malme da bi to i pokazao. Politička, seksualna, rodna lobiranja nadjačala su umetnost.
Od trenutka kada je Končita Vurst, lepotica u zavodnoj haljini sa bradom, uzela pobednički pehar, termini su se samo menjali, a muzika je ostala u zadnjem planu. LGBT, transrodne, a ove godine hit su bile nebinarne ličnosti, iako su se mnogi gledaoci prvi put susreli sa ovim pojmom. Šta znači biti nebinaran? Nit žena, nit muškarac... Ne pripadati nikom... Da li je moguće osećati nepripadnost i zašto ne pripadamo? Zašto nam se to nameće kao sasvim zdrava i normalna pojava, uz svo poštovanje različitosti i tuđih emocija.
U zemlji Srbiji, koja ima „šer voditeljku“ i „hepi“ novinarku koja grupu ABBA u udarnim vestima čita sa dva B, ništa nas više ne može šokirati. Oguglali smo... ili, možda, i nismo? Zašto se toliko ovih dana priča o Evrosongu 2024? Da li zbog satanističkih poruka Irske predstavnice, gologuzih mušakaraca u tanga donjem vešu ili zbog onih koji ga nisu ni imali? Porno grupne gej scene Engleza, izraelskog uragana, holandskog partibrejkera, hrvatskog klona grupe „Prodidži“, kojem je pobeda izmakla, zbog švajvarske til suknjice? Jer, kao što reče komentatorka Duška Vučinić, ove godine su svi imali potrebu da se skidaju... jer, valjda, ništa drugo nisu umeli da ponude...
Žrtve silovanja, posttraumatskih sindroma, rodnog nerazumevanja, satanizma, odrastanja bez roditeljskog autoriteta i borci za emancipaciju žena (neko se, ipak, i tako osećao) bili su junaci ovogodišnjeg Evrosonga. Glavno pitanje je da li Srbija, koja se, i pored „Elite“ i jutarnjih rijalitija, ipak, šokirala i uznemirila, želi da i dalje učestvuje u ovoj muzičkoj manifestaciji na kojoj se, pre svega, ne poštuje maternji jezik, a još manje muzika... A prednost daje performansu i začudnosti, po svaku cenu? Berold Breht se davno začudio... a ovo je sada sve samo puka imitacija
Da li Evrovizija pripada svima, ili od nedavno, samo pojedinima? I gde je tu tolerancija za nas prirodne i sasvim obične? Kad bolje razmislimo, ovo naše i nije tako loše...
Ali, svako zlo ima i poneko dobro. Evrovizijski prenos iznedrio je novu zvezdu – našu Dušku Vučinić. Koliko god bilo njenih kritičara, ova komentatorka iz godine u godinu ima sve više fanova, a njeni iskreni, ironični i neuzdržani komentari postaju prava poslastica na društvenim mrežama. Ako ništa drugo, bar nam je olakšala ovo mučno gledanje evropske muzičke scene.
Znate onu misao – ako ne možete da ih pobedite, pridružite im se. To nikako ne poslušajte! Otpor je nekada važniji od pobede. I kao što reče muzičarka Konstrakta, sada njene reči zvuče još aktuelnije – umetnica mora biti zdrava! Vreme je i da Evropa ozdravi!
U NOVOM "KADRIRANjU", U PETAK 24. MAJA, U "TV REVIJI", KOJA IZLAZI UZ "POLITIKU", PROČITAJTE DA LI NAM JE POTREBAN PROGRAM ZA DECU
