Европа мора бити здрава
Догађај који је окупљао све лепоте и различитости Европе на једном месту, постао је свој антипод – парада најнижијих вредности и урушеног морала
Да ли је стаклени Евровизијски трофеј, који се онако театрално, сломио у рукама шварцарског певача/ -ице Нема, овогодишњег победника/ -це Евровизије 2024, на раскошној сцени Малме арене у облику крста, симболично показао снагу победе или крах једне, некада угледне, музичке манифестације... Или, како би неко рекао, крах човечанства и свих вредности за које смо се вековима борили?
Годинама ова смотра најразличитијих култура, музичких гласова, другачијих језика срља низбрдо, у понор. Да ли због мањка идеја, талената или, пак, губитка идентитета, и родног и националног, или због обести, хировитости и ситости (јер некако богатство и таленат никако не иду заједно), како год, глобализација, дигитална револуција, очовековење – узело је свој данак... Одмакли смо се од суштине. Од корена којима припадамо...
Рат је на евровизијској сцени изгледа жешћи од оног који се води на граници Русије и Украјине, као и у области Газе. Догађај који је окупљао све лепоте и различитости Европе на једној месту, и који је представљао промоцију музике и уметности, добрих и памтљивих мелодија, постао је свој антипод – парада најнижијих вредности, урушеног морала и свега онога што човек никада себи не треба да дозволи. Платформа за шок, лудило, обесмишљавање и деградирање. И то нема никакве везе са сексуалним опредељењем учесника. Јер, реално, кога занимају љубавни избори извођача у њиховој спаваћој соби? Музика, шта то беше? И ко је због музике, као једине идеје водиље, долетео у далеки хладни Малме да би то и показао. Политичка, сексуална, родна лобирања надјачала су уметност.
Од тренутка када је Кончита Вурст, лепотица у заводној хаљини са брадом, узела победнички пехар, термини су се само мењали, а музика је остала у задњем плану. ЛГБТ, трансродне, а ове године хит су биле небинарне личности, иако су се многи гледаоци први пут сусрели са овим појмом. Шта значи бити небинаран? Нит жена, нит мушкарац... Не припадати ником... Да ли је могуће осећати неприпадност и зашто не припадамо? Зашто нам се то намеће као сасвим здрава и нормална појава, уз сво поштовање различитости и туђих емоција.
У земљи Србији, која има „шер водитељку“ и „хепи“ новинарку која групу АББА у ударним вестима чита са два Б, ништа нас више не може шокирати. Огуглали смо... или, можда, и нисмо? Зашто се толико ових дана прича о Евросонгу 2024? Да ли због сатанистичких порука Ирске представнице, гологузих мушакараца у танга доњем вешу или због оних који га нису ни имали? Порно групне геј сцене Енглеза, израелског урагана, холандског партибрејкера, хрватског клона групе „Продиџи“, којем је победа измакла, због швајварске тил сукњице? Јер, као што рече коментаторка Душка Вучинић, ове године су сви имали потребу да се скидају... јер, ваљда, ништа друго нису умели да понуде...
Жртве силовања, посттрауматских синдрома, родног неразумевања, сатанизма, одрастања без родитељског ауторитета и борци за еманципацију жена (неко се, ипак, и тако осећао) били су јунаци овогодишњег Евросонга. Главно питање је да ли Србија, која се, и поред „Елите“ и јутарњих ријалитија, ипак, шокирала и узнемирила, жели да и даље учествује у овој музичкој манифестацији на којој се, пре свега, не поштује матерњи језик, а још мање музика... А предност даје перформансу и зачудности, по сваку цену? Беролд Брехт се давно зачудио... а ово је сада све само пука имитација
Да ли Евровизија припада свима, или од недавно, само појединима? И где је ту толеранција за нас природне и сасвим обичне? Кад боље размислимо, ово наше и није тако лоше...
Али, свако зло има и понеко добро. Евровизијски пренос изнедрио је нову звезду – нашу Душку Вучинић. Колико год било њених критичара, ова коментаторка из године у годину има све више фанова, а њени искрени, иронични и неуздржани коментари постају права посластица на друштвеним мрежама. Ако ништа друго, бар нам је олакшала ово мучно гледање европске музичке сцене.
Знате ону мисао – ако не можете да их победите, придружите им се. То никако не послушајте! Отпор је некада важнији од победе. И као што рече музичарка Констракта, сада њене речи звуче још актуелније – уметница мора бити здрава! Време је и да Европа оздрави!
У НОВОМ "КАДРИРАЊУ", У ПЕТАК 24. МАЈА, У "ТВ РЕВИЈИ", КОЈА ИЗЛАЗИ УЗ "ПОЛИТИКУ", ПРОЧИТАЈТЕ ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПОТРЕБАН ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ
