Samo jedan grad na ovoj planeti prostire se na dva kontinenta. Njegov geografski položaj odredio mu je istoriju koja na raskrsnici dva kontinenta i tri mora nikada nije spavala. Zbog toga većina svetskih metropola koje pohode milioni turista, nije ni približno atraktivna niti privlačna kao Istanbul. On je bogat, haotičan i istovremeno moderan. Tu se sreću kulture i civilizacije i zbog toga ga mnogi sa pravom zovu – pupkom sveta.

Kada pitate koliko Istanbul ima stanovnika, tačan odgovor je rastegljiv. Možda 16 miliona. Možda 18 miliona, a možda i više o toga. Čini se da tačan broj niko ne zna jer nije poznat broj izbeglica i novopridošlica iz drugih zemalja u Aziji. Oni na proputovanju ka Evropi, deo vremena provedu u Istanbulu. Deo njih ostane trajno u gradu na Bosforu. U tolikoj gužvi na ulicama i prevozu, niko ih neće prepoznati i pitati šta tu rade i koliko ostaju.

Uđete u Evropi i izađete u Aziji

U svakom slučaju Istanbul je veći teritorijalno i ima više stanovnika nego Njujork ili London. Ist river i Temza ne mogu da se porede sa Bosforom kojim plove prekookeanski brodovi. Morske struje u Bosforu su toliko jake da gledano sa površine, voda u njemu kao da teče. Iako su napravljeni mostovi koji su spojili evropsku i azijsku stranu, Bosforom i dalje plove desetine brodova sa putnicima i automobilima koji prevoze putnike u lokalu. Ipak, najveće iznenađenje je tunel. Uđete u Evropi i izađete u Aziji. Dok iznad vas plove brodovi.

U delu grada oko Aja Sofije, nastala je Vizantija. Sa druge strane Zlatnog roga kolonije su imali Đenovljani, Mlečani, razni narodi i trovci širom Mediterana. Svako do njih je ostavio svoj trag.

Naravno, ključnu ulogu u formiranju identiteta Istanbula imala je Otomanska imperija. Ona je imala svoje uspone i padove ali Istanbul je u kontinuitetu rastao. Do današnjih dana kada u tom gradu samo jedna ili dve ulice razdvajaju zgrade sa početka prošlog veka i savremene solitere i nebodere u staklu sa 50 i više spratova. Za razliku od evropskog dela u kojem je izgradnja ograničena arheološkim nasleđem, u azijskom delu je razvoj grada imao znatno veće mogućnosti. Zato tamo niču zgrade kojima bi se ponosili u Njujorku, Parizu, Londonu, Tokiju. To su soliteri koje, čini se u cilju prestiža, grade svetski poznate banke. Tako na nekoliko kilometara udaljenosti paralelno žive svetovi na temeljima koji su nastali u razmaku od hiljadu godina.

Grad koji ne spava

Istanbul je istovremeno čist i prljav. Srećete japije u odelima kao u Londonskom Sitiju, turiste sa svih strana sveta, nosače prtljaga koji kao da su izašli iz filma o „Orijent ekspresu”. Sve je to deo šarma grada koji čini se , nikada ne spava.

Turci su generalno, vredan narod. Svi nešto rade. Trguju, žure u prolazu, dobacuju poznanicima na drugoj strani ulice. Zadržali su stare običaje. Deca u školama su jednobrazno obučena. Niko ne odudara. Komšije i dalje imaju vremena da izađu pred kuću, sednu na klupu i isprate šta se dešava u njihovoj ulici. Veoma su gostoprimljivi i ako im ukažete i malo poštovanja, vratiće vam višestruko. To nije foliranje, vidi se u očima.

Za Srbe je interesantno to da da se tamo osećaju kao kod kuće. Turci su na Balkanu bili prisutni pet vekova i ostavili su dosta traga, čini se najviše u jeziku. Ako je u pitanju hrana, verujte da nećete ostati gladni. Razumemo se savršeno.

Za kraj jedan savet. Ne spominjete reč sikter. Onu koju mi vezujemo uz kafu sa kojom gostima želimo da vidimo leđa. Sikter je ružna reč. Bolje da je prećutite nego da domaćinima objašnjavate šta ste hteli da kažete.