Само један град на овој планети простире се на два континента. Његов географски положај одредио му je историју која на раскрсници два континента и три мора никада није спавала. Због тога већина светских метропола које походе милиони туриста, ниje ни приближно атрактивнa нити привлачнa као Истанбул. Он је богат, хаотичан и истовремено модеран. Ту се срећу културе и цивилизације и због тога га многи са правом зову – пупком света.

Када питате колико Истанбул има становника, тачан одговор је растегљив. Можда 16 милиона. Можда 18 милиона, а можда и више о тога. Чини се да тачан број нико не зна јер није познат број избеглица и новопридошлица из других земаља у Азији. Они на пропутовању ка Европи, део времена проведу у Истанбулу. Део њих остане трајно у граду на Босфору. У толикој гужви на улицама и превозу, нико их неће препознати и питати шта ту раде и колико остају.

Уђете у Европи и изађете у Азији

У сваком случају Истанбул је већи територијално и има више становника него Њујорк или Лондон. Ист ривер и Темза не могу да се пореде са Босфором којим плове прекоокеански бродови. Морске струје у Босфору су толико јаке да гледано са површине, вода у њему као да тече. Иако су направљени мостови који су спојили европску и азијску страну, Босфором и даље плове десетине бродова са путницима и аутомобилима који превозе путнике у локалу. Ипак, највеће изненађење је тунел. Уђете у Европи и изађете у Азији. Док изнад вас плове бродови.

У делу града око Аја Софије, настала је Византија. Са друге стране Златног рога колоније су имали Ђеновљани, Млечани, разни народи и тровци широм Медитерана. Свако до њих је оставио свој траг.

Наравно, кључну улогу у формирању идентитета Истанбула имала је Отоманска империја. Она је имала своје успоне и падове али Истанбул је у континуитету растао. До данашњих дана када у том граду само једна или две улице раздвајају зграде са почетка прошлог века и савремене солитере и небодере у стаклу са 50 и више спратова. За разлику од европског дела у којем је изградња ограничена археолошким наслеђем, у азијском делу је развој града имао знатно веће могућности. Зато тамо ничу зграде којима би се поносили у Њујорку, Паризу, Лондону, Токију. То су солитери које, чини се у циљу престижа, граде светски познате банке. Тако на неколико километара удаљености паралелно живе светови на темељима који су настали у размаку од хиљаду година.

Град који не спава

Истанбул је истовремено чист и прљав. Срећете јапије у оделима као у Лондонском Ситију, туристе са свих страна света, носаче пртљага који као да су изашли из филма о „Оријент експресу”. Све је то део шарма града који чини се , никада не спава.

Турци су генерално, вредан народ. Сви нешто раде. Тргују, журе у пролазу, добацују познаницима на другој страни улице. Задржали су старе обичаје. Деца у школама су једнобразно обучена. Нико не одудара. Комшије и даље имају времена да изађу пред кућу, седну на клупу и испрате шта се дешава у њиховој улици. Веома су гостопримљиви и ако им укажете и мало поштовања, вратиће вам вишеструко. То није фолирање, види се у очима.

За Србе је интересантно то да да се тамо осећају као код куће. Турци су на Балкану били присутни пет векова и оставили су доста трага, чини се највише у језику. Ако је у питању храна, верујте да нећете остати гладни. Разумемо се савршено.

За крај један савет. Не спомињете реч сиктер. Ону коју ми везујемо уз кафу са којом гостима желимо да видимо леђа. Сиктер је ружна реч. Боље да је прећутите него да домаћинима објашњавате шта сте хтели да кажете.