Prekobrojni
Na sreću, cenzure, kako god mnogi pogrešno smatrali, danas nema. Zapravo, u medijima nikada nije vladala veća demokratija. Svako može sve da kaže, bez posledica. Ali, zato autocenzure na svakom koraku. Ona će nas i ubiti
Iako su se tokom decenija rasuli na različite strane, poslove, životne staze, neki i po svetu, ovi istomišljenici, koji dele istu strast prema novinarskom poslu, ne samo 1. aprila kada se obeležava rođendan nekada uticajne gradske kuće Studija B, već i češće tokom godine, sastaju se na čašici razgovora, uz poneko pivo i sarajevske ćevape... Uz smeh i anegdote, evociraju uspomene na jedno vreme i na jednu medijsku kuću, kakve danas više nema, kada se izgaralo, strastveno, za svoje slušaoce i gledaoce... Kada su se, bez obzira na političke stavove, poštovali etički postulati profesije... Kada je konzument medijskog sadržaja bio na prvom mestu, kada su se negovali osobeni stil, autorstvo, milozvučnost glasa, sadržajnost programa, imidž gradskog stila života, kvalitetna muzika... Iako je sve to, u međuvremenu, iščezlo, izgubilo bitku pred naletom prostote i nekih drugih pravila, ovi profesionalci odaju počast paloj žrtvi – izvornom novinarstvu.
Danas, ovo nije časna profesija. Danas, nema medija koji se žrtvuju za svoje gledaoce, koji rade u interesu svojih građana... Danas, nema kolega koji se međusobno uvažavaju, podržavaju i rade na zajedničkom zadatku zarad viših ciljeva, iz iskrenih ubeđenja. Danas, ne ispijaju zajedno kafe, ne druže se, ne prave istoriju, ne drže kolegijume koji bi bili kreativni, podsticajni za opštu dobrobit zajednice, društva, kolektiva... Danas, svako gleda svoje male, sitne interese... majušne novčane dodatke, nadoknade, bonuse... svako svakom postavlja nogu... A gde su tu gledaoci? Oni su u potpunosti zaboravljeni.
Nekada je ta medijska kuća, Studio B, imala redakciju za mlade „Prekobrojni čas”, pravi rasadnik talenata, u kojoj su prve korake načinili kasnije uspešni TV autori, novinari, glumci... A danas, niko se ne bavi mladima. Urednici nemaju snage i volje da im posvete vreme i trud, a mlade samo zanima visina honorara, a ne sticanje znanja i iskustava, jer, valjda, misle da su svu pamet popili... Kome će mediji prepustiti štafetu mladosti? Prekobrojni ćemo ostati izgleda svi.
Na sreću, cenzure, kako god mnogi pogrešno smatrali, danas nema. Zapravo, u medijima nikada nije vladala veća demokratija. Svako može sve da kaže, bez posledica. Ali, zato autocenzure na svakom koraku. Ona će nas i ubiti. Novinari zaboravljaju da je čovek misleće biće i da ne treba da se plaši svojih stavova, ali i želje da pita, sazna, istraži, koriguje se, ako je potrebno, usavrši i nadogradi. Autocenzura je stvar nemoći, straha i stvaralačke krize. Trebalo bi svi medijski radnici da porade na sebi, da ih strah ne parališe, da ih ostrašćenost ne diskredituje, i da se vrate u klupe školskog „Prekobrojnog časa”, učeći – da jasan i argumentovan stav – vredi više od milion dolara.
U želji da, navodno, sačuva tradiciju, javni servis gurnuo je sebe još više ka dnu. Časno je negovati tradiciju, narodnu muziku, koja je deo našeg kolektivnog nacionalnog bića, pa je tako pohvalno da je organizovao Sabor narodne muzike kao antipod evropskim novim vrlim vrednostima i „Evroviziji” koja u poslednje vreme neke druge osobine stavlja u prvi plan. RTS bi trebalo da se opredeli da li želi da bude moderan ili starinski? Kao da zaboravljaju da naši veliki televizori sve vide – ne tako inventivnu led scenu, muzičare narodnog ansambla koji, zbog nemaštovitih rediteljskih kadrova, deluju statično i smešno, folklorne igrače koji cupkaju vazda u mestu i voditelje koji od slova do slova čitaju unapred osmišljen scenario kao da su na školskoj recitaciji, bez opuštenosti i umeća konverzacije sa učesnicima. Muzika je ostala po strani...
Dovoljno je bilo samo da oslušnete narod, da se dobro pripremite, da imate više proba pred živo uključenje, kako se u 21. veku ne bi dešavali amaterski gafovi, da studio izmestite van beživotnih reflektora, koji nikako ne idu uz tradiciju, i da budete sasvim prirodni, što narodna muzika iziskuje... Imali bismo program, po meri i ukusu naroda... Jer, ovo je, ipak, narodna muzika!
NOVO "KADRIRANjE" POD NAZIVOM "RUSKA SALATA" O PRAZNICIMA NA TV PROČITAJTE U PETAK 10. MAJA U NOVOM IZDANjU "TV REVIJE", UZ "POLITIKU"
