Kineski studenti razvili testo za pogaču

Kako se oklagijom razvija testo za pogaču, ali i kako se sprema krompir s blitvom uz prženu ribu – učilo je deset kineskih studenata prošle nedelje na početku savlađivanja recepata srpske kuhinje, u Visokoj j hotelijerskoj školi pri Akademiji strukovnih studija u Beogradu.

S druge strane, našim đacima, budućim hotelijerima, tajne kineske kuhinje odao je profesor Čeng Li. Uz njega je Šju Šju našim studentima prevodio na engleskom, ali i držao časove mandarinskog jezika.

Budući kineski ugostitelji s koledža „Đeđang” iz grada Hangdžou i njihovi profesori drugi put su gosti Više hotelijerske škole. Akademija strukovnih studija u toj školi 2018. godine uspostavila je Kancelariju za saradnju s ovom školom uz podršku Ministarstva prosvete i kineskih državnih akademija. Tim ugovorom Visoka hotelijerska je jedini partner kineskoj školi u Lubanskoj radionici za ugostiteljstvo. Reč je o važnom kineskom državnom projektu.

Sada se prvi put časovi kineske gastronomije drže našim studentima, kako nam je objasnio Saša Mašić, rukovodilac odseka Visoka hotelijerska škola pri Akademiji strukovnih studija. Kineski studenti sve su iznenadili žarom s kojim su prionuli da razvijaju testo i ukrašavaju tanjir ribom, koju su im beogradski drugari spremili za ručak posle časa.

„Ribu i povrće ovde najviše vole da jedu, jer naša tradicionalna hrana im je uglavnom slana”, kaže nastavnica Danijela Stojanović koja je zajedno s Bogdanom Klajićem, studentom završne godine trogodišnje škole, podučavala mlade Kineze srpskoj kuhinji. I naši i kineski đaci pozvali su nas da probamo „strani specijalitet iz daleke zemlje” koji su prvi put spremili zapravo i naše i kinesko jelo.

Deset kineskih studenata i dva profesora ovde će vežbati mesec dana. Svi se slažu da im je jako zanimljivo što su u Beogradu odmah stekli i drugove i kolege. Krajem maja 15 studenata naše hotelijerske škole u pratnji jednog od profesora otputovaće u Kinu, na obuku. Škola u Košutnjaku, stara pola veka, izuzetno im se dopala, što nas je podstaklo da obiđemo nedavno obnovljeno zdanje čiji se novi kabineti još sređuju.

Ogledni restoran, recepcija, hotelska soba...

Preko puta kuvarskog ili kabineta za gastronomiju je restoraterski kabinet u kojem se đaci uče poslu, posluživanju i ophođenju u hotelskom restoranu. Od šanka, preko stolova, do kolica za flambiranje ima sve što je danas potrebno restoranu jednog hotela i na trenutak, dok vas profesori podučavajući učenike poslužuju pićem sa šanka, imate utisak da ste stvarno u hotelu, a ne u školi.

Kako kaže nastavnica Tamara Vujić, u ovom kabinetu odvija se i praktična nastava koja treba da nauči studente kulturi komunikacije. „Ovde ovladavaju procesom usluživanja, učeći i kako da komuniciraju s gostima i da istraju u poslu.”

 U recepcijskom kabinetu, kako ovde zovu salu za simuliranje rada na recepciji, studente stavljaju, takođe, u praktične, uobičajene, ali i u retke situacije. Iza velike prave recepcije u ovoj učionici oni se podučavaju kako da reaguju na razne situacije, od najčešće, kada se gost žali na sobu, do retke, kada je nezadovoljan okruženjem ili klimom.

Mašić otkriva da će uskoro biti završen i kabinet hotelsko domaćinstvo gde će učenici praktično vežbati u učionici pretvorenoj u hotelsku sobu. U kabinetu za informatiku, još jednoj novini ove škole, oni se uče i kako da rade na savremenim hotelskim softverima, kao što su rum-ekspert za recepcijsko poslovanje ili oktopos za ugostiteljstvo.

Sagovornik podseća da je ova državna škola osnovana 1974. kao viša i da je dugo predstavljala najviši stepen obrazovanja u hotelijerstvu Srbije i šireg regiona. „Svoje nastavne planove i programe neprekidno je unapređivala i usklađivala sa srodnim ustanovama turistički najrazvijenijih evropskih zemalja”, kaže.

Praktičnu nastavu škola održava u malim grupama i u renomiranim hotelima ovih zemalja, zatim u najboljim hotelskim kompleksima i restoranima Srbije, ali i u Španiji, Grčkoj, Turskoj, čak i u Meksiku i na Malti, sada i u vrhunskim hotelima Kine.

Recepti kuvarskih legendi

Reorganizacijom visokog obrazovanja Visoka hotelijerska, Visoka zdravstvena i Visoka turistička škola spojene su 2019. godine u Akademiju strukovnih studija Beograd. Studenti imaju plaćenu tromesečnu stručnu praksu u uglednim hotelima i restoranima u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Italiji… Oni neke recepte i znanja uče i od kuvarskih legendi koje škola angažuje, kao što su Mišlenovi šefovi Tomaž Kavčič iz Slovenije, Kristijan Tetedu iz Francuske i doajen domaće gastronomije Mića Stojanović, poznatiji kao Titov kuvar.

Mandarinski i grčki u rasporedu

Mina, Una i Milica, studentkinje prve godine, koje smo zatekli kako čavrljaju na zidiću ispred moderne zgrade škole, kažu da jedva čekaju da i za njih počne redovna praksa kako bi stekle kompletan utisak o hotelijerstvu. Volele bi da kad završe, prvo rade u Srbiji, a najzanimljiviji su im marketing u hotelijerstvu, kao i učenje stranih jezika. Engleski je obavezan, a pored njega studenti biraju još jedan strani jezik – nemački, ruski ili francuski. Odnedavno mogu, ako žele, besplatno da uče i osnove kineskog (mandarinskog) i grčkog jezika.

Kako zadržati naše ugostitelje

Odliv ugostiteljskog kadra iz Srbije već je poznati problem. On se rešava time što su naši hoteli i restorani ponudili stipendije značajnom broju studenata. Glavni problem i dalje je znatno veća zarada ugostitelja u zemljama okruženja, naravno i u svetu. „Kada bi se u skladu s evropskim dogovorima snizili visoki iznosi raznih nameta našim ugostiteljskim firmama, od taksi do PDV-a, i one bi, kao i ostale u okruženju gde su ova davanja niža, mogle da povećaju plate ugostiteljskim radnicima, od kojih su neke na nivou minimalne zarade”, kaže Georgi Genov, direktor HORES-a (Udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede), kao i profesor izgradnje i opremanja hotela u ovoj školi.