Da kiša ne pokvari uranak
Kakvo će vreme biti ljude najviše zanima pred radove na otvorenom, ali i pred praznovanje 1. maja ili Vaskrsa, ali takvo predviđanje nemoguće je dati mesec dana unapred, kažu meteorolozi
Do praznika deli nas još dosta vremena, pa se Nedeljko Todorović, iako jedan od naših najiskusnijih meteorologa, oprezno upušta u prognozu za te dane, koji mnogi već sada planiraju da provedu negde u prirodi ili putujući po Srbiji ili regionu.
– Dakle, najverovatnije da će biti promenljivo vreme, dan-dva kiša, ponegde pljusak i grmljavina, pa dan-dva suvo i sunčanije. Ali, nažalost, koji će dani biti kišni, a koji suvi nemoguće je prognozirati mesec dana unapred – kaže naš sagovornik.
Podseća i da krajem aprila i početkom maja pored „obične” kiše počinju pljuskovi s grmljavinom.
– Retko koje godine se dešava da svi dani početkom maja budu sunčani, tek jednom u deset godina. Ponavljam, najpouzdanije su prognoze za tri do pet dana unapred i valja ih pažljivo pratiti – kaže meteorolog.
Natprosečno topli dani
Ali ono što se zasigurno zna jeste da je proleće uveliko počelo natprosečno toplim danima, a još toplije biće u aprilu, mada s više kišnih dana.
– Samo u pojedinim danima, uz oblake i kišu, očekujemo niže temperature, koje će u planinama iznad 1.000 metara usloviti sneg. Jutarnji mraz ne očekuje se u Beogradu, ali će ga biti u nižim predelima, naročito po kotlinama, do polovine aprila – dodaje naš sagovornik. Čak postoji i mala verovatnoća da u nekom od hladnijih dana, pored kiše, kao retka pojava, što znači baš samo ponegde, bude kratkotrajnog snega u trajanju od nekoliko minuta u vidu pljuska: velike pahulje u narodu poznate kao babini jarci. Za poljoprivrednike vesti su tek delimično pozitivne: meteorolog kaže da će kiša padati malo više nego u sušnom februaru, ali i dalje ispod prosečne količine, samo na jugozapadu Srbije oko proseka.
Ovde stižemo i do pitanja ko i zašto najčešće zove meteorologe radi konsultacija, ne bi li svoje poslove i aktivnosti uskladio s klimatskim uslovima.
– Ako se pažljivo sluša prognoza vremena koja se objavljuje u medijima, u većini slučajeva ona je dovoljna da većina građana organizuje svoje obaveze prema njoj, pa makar nekom to znači samo da ponese kišobran. Mnogo su delikatniji zahtevi građana kada su u pitanju rad na otvorenom, putovanja, letovanja, zimovanja. Tada oni žele precizne detalje, a takvo prognoziranje vremenskih prilika, što je moguće detaljnije za neko mesto, pored znanja, zahteva i godine iskustva – odgovara Todorović.
Pošto od januara do sada traje sušni period u Srbiji, poljoprivrednike interesuje kada će kiša, kada mogu da pooru, kada da bace đubrivo. Posle kišnog perioda, oni dakako iščekuju prognozu koja najavljuje suve i toplije dane.
– Svaki korisnik prognoze ima svoje prohteve i zahteve. Odlazak na putovanje u zimskim uslovima je rizičan u nepovoljnim vremenskim uslovima zbog mraza, snega i magle, ponekad i vetra. Zato detaljna i pouzdana prognoza vremena ima odlučujuću ulogu u odluci da se krene na put. Odlazak u planine gde nema skloništa može da bude i opasan po život ukoliko se ne shvati ozbiljno upozorenje meteorologa na neku opasnu pojavu. Zimi su to sneg i vetar, leti lokalne nepogode s pljuskom, gradom i grmljavinom. Opasnost od prognoziranih ekstremnih pojava može da se izbegne promenom plana, odgađanjem odlaska u prirodu – kaže Todorović.
On podseća i da je zakazane koncerte i svečanosti na otvorenom uvek bolje odložiti nego rizikovati mogućnost pada šatora, krovova, drveća, pa makar i da se očekivano vreme ne ostvari punom snagom. Nailazak letnje nepogode na stadione za vreme utakmice rizik je i za publiku i za igrače, zabeleženo je mnogo slučajeva udara groma u igrače na terenu. U nekim sportovima, kao što je plivanje na otvorenim vodama i veslanje, u pravilnicima već postoje instrukcije kojima je propisano pri kojim nepovoljnim i opasnim pojavama se prekida takmičenje.
Uvek potreban oprez na planini
U planinarskim školama i na kursevima za planinarske vodiče jedna od oblasti koja se izučava je i meteorologija gde se daju preporuke u slučaju pretećih meteoroloških pojava, pre svega opasnosti od udara groma. Nažalost, mnogi građani ne shvataju moguću opasnost sve dok i sami ne budu ugroženi.
Naš sagovornik ističe da nema meteorologa koji se opredelio za rad u sinoptičkoj meteorologiji koji ne teži da uradi što bolju prognozu, a naročito ga ispunjava zadovoljstvom povratna informacija korisnika koja potvrđuje ostvarenje prognoze.
U proleće temperatura najbrže raste
Najbrži porast temperature beleži se u proleće, od marta do kraja maja. To je osobina naše klime. U svakom godišnjem dobu smenjuju se topliji i hladniji dani. U proleće u svakom sledećem toplijem periodu dnevne temperature su sve više. Krajem marta i početkom aprila u najtoplijim danima dnevni maksimumi biće od 20 do 25, sredinom aprila oko 25, u drugoj polovini aprila od 25 do 28, u prvoj polovini maja od 27 do 30, u drugoj polovini od 28 do 32 stepena.
