Zašto smo umorni u proleće
Ptice cvrkuću, toplo sunce miluje kožu, behari pupe. Proleće je tu, priroda se budi, a vama se samo spava? Tog osećaja, poznatog kao prolećni umor, možete se rešiti zdravim načinom života, kažu stručnjaci.
Nisu svi euforični zbog dolaska toplijih dana i proleća koje i zvanično stiže sutra. Neke muči letargija, bezvoljnost i osećaj konstantnog umora.
S prvim prolećnim danima, umesto da imaju više energije i da se osećaju bolje i odmornije, kod nekih ljudi se baš tada ispoljavaju tegobe u vidu umora i bezvoljnosti.
„To je, u osnovi, proces prilagođavanja tela na promenljivo godišnje doba”, smatra psihijatar i psihoterapeutkinja Krista Rot-Sakenhajm, potpredsednica Profesionalnog udruženja nemačkih psihijatara.
Naše je telo zimi u režimu štednje energije. Budući da zimi obično provodimo manje vremena napolju, malo sunčeve svetlosti pada na našu kožu i mrežnjaču oka, zbog čega naš mozak oslobađa više melatonina - „hormona sna”.
„Neki stručnjaci kažu da je ovo ostatak hibernacije”, kaže Rot-Sakenhajm.
Stanje kada se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima tako što se krvni sudovi se šire i pritisak pada, manifestuje se osećajem malaksalosti, pospanošću, slabom koncentracijom, razdražljivošću, depresijom, glavoboljom i bržim zamaranjem.
Helmut Šac, član izvršnog odbora Nemačkog društva za endokrinologiju, tvrdi da to nije zapravo „prolećni umor”, već da se lučenje melatonina menja zbog pomeranja sata unapred.
Bez obzira na to što se krije iza konstantnog osećaja umora u proleće, Roh-Sakenhajm kaže da je zdrav način života najbolji protivotrov. Ona savetuje da provodite više vremena napolju, vežbate, pijete više tečnosti i klonite se slatkiša, konzumirate što manje belog šećera.
Šac preporučuje bavljenje sportom, šetnje i provođenje vremena u prirodi, pa u tom slučaju, kaže, nema potrebe za uzimanjem vitamina D kao dodatka ishrani.
Prolećni umor podjednako pogađa osobe oba pola i svih starosnih grupa, a tegobe mogu imati i sasvim zdravi ljudi i oni koji pate od nekih hroničnih bolesti. Tegobe uzrokovane ovim stanjem podsećaju na depresiju, jer se tokom zime smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera zaslužnog za dobro raspoloženje, pa je i to jedan od razloga što se ljudi u proleće osećaju bezvoljno i melanholično. Kod većine osoba sa takvim simptomima nije reč o pravoj depresija, mada postoji neka povezanost na hemijskom nivou.
Takođe, prolećni i hronični umor ne treba mešati. Hronični umor nije povezan sa godišnjim dobom i traje znatno duže od prolećnog,
koji nestaje posle nekoliko nedelja i ne zahteva lečenje. Dovoljni su zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktivnost, redovan san i boravak na svežem vazduhu.
