Gde su nestale lila ramonde?

Prošlogodišnji predstavnik Srbije na „Evroviziji” Luka Blek poručio je: „Samo mi se spava... dok svet gori!” Ovogodišnja srpska pobednica na izboru za „Evrosong” nadovezala se: „gori svet... svaki cvet”... U sličnom magnovenju i generacijskom raspoloženju uputila je isti bolni krik pred gorućim svetom. Mladi Luka Blek završio je svoj nastup sa ne baš optimističnim krajem, apokaliptičnim rečima „gejm over”, dok je njegova vršnjakinja Teodora Pavlovska, poznatija pod umetničkim, i već prepoznatljivim imenom u svetu, Teja Dora, preuzimajući štafetu, dala nadu – „diže se iz pepela, jedna lila ramonda”, podsećajući nas na cvet feniks koji je iznikao iz pepela, simbol pobede, izdržljivosti i snage srpskog naroda, stradalaštva, žrtve, ali i pobede!

Jaka poruka, možda još jača od crnih zloslutnih ptica koje su se nadvile nad našim nebom o kojima je pevala Anđela Ignjatović, neubedljivog imena Breskvica. Tužno je što mnogi građani ne znaju šta je lila, Natalijina ramonda, a još manje kolika se lepota, ali i slavna prošlost, u ovom cvetu krije. Gde su nestale te naše ramonde trebalo bi svi da se preispitamo. No, eto prilike da zahvaljujući mladoj Teodori nešto i naučimo iz časa istorije koji smo očigledno propustili.

Teja Dora uputila je poruku mira, a njena pojavnost, glas, aranžman, moderno produciran zvuk podsetili su, po estetici, ne samo na prošlogodišnju švedsku pobednicu Lorin, već, kako su primetili mediji, i na Bili Ajliš, Majli Sajrus, Adel... Što i ne čudi, jer je ova kantautorka već osvojila svetsku scenu svojom pesmom „Džanum”, a ne treba zaboraviti i da je stipendistkinja prestižnog Berklija. Napokon su talenat, obrazovanost, autentičnost, svestranost – pobedili! Možda, Srbija to još nije prepoznala, možda je poklekla pred talasom nacionalizma... ne uvidevši da „Ramonda” šalje snažniju patriotsku poruku koja je još veća i značajnija jer stiže od one „usnule” generacije kojoj se samo spava...

Nemamo čega da se stidimo. Teja Dora će nas časno i strastveno predstavljati na „Evrosongu”. Nažalost, mnogi nisu shvatili da je podjednako časno i izgubiti... I da je podjednako lepo i učestvovati. Možda još i važnije nego pobediti. I zar mora i u muziku, koja bi trebalo da bude lek za dušu, da se umešaju govor mržnje, osuda, teške reči... i to ne samo na društvenim mrežama, već i na pojedinim televizijama. Ko god da je, mladima treba dati šansu jer ovo je njihov svet... Tužno je što je jedno ovakvo muzičko takmičenje, koje bi trebalo da ujedini, bilo povod za ponovne podele, za rasplamsale strasti, za svađe i teške reči...  

Mnogim muzičarima domaći izbor za Pesmu za Evroviziju bila je dobra pista za dalji proboj na muzičkoj sceni. Mnoge pesme postaće hitovi... Mnogi učesnici uvećaće broj pratilaca na društvenim mrežama... mnogima će ova manifestacija doneti samopouzdanje, vetar u leđa, promociju, poslovne ponude... Breskvica će i dalje biti zvezda Tik-toka, Jutjuba, noćnih klubova, TV kanala, nastupaće na mnogim scenama poput one novogodišnje na Trgu... Nema razloga za mržnju...

Podržimo mladu Teju Doru jer će joj biti potrebno mnogo snage, baš kao njenoj ramondi, da se posle uvredljivih komentara, osuda, izdigne iz pepela, skupi snage, i pruži nam najlepše cvetove tamo negde daleko, u hladnoj Švedskoj gde je jednom nežnom cvetu teško da procveta. Pružimo malo razumevanja... Setimo se ramonde i svih onih žrtava, naših predaka sa Kajmakčalana... Jer će se već iduće godine zavrteti novi krug na tomboli... Do nove „Evrovizije”. Sve se menja, ali ožiljci ostaju! Gde su nestale lila ramonde?

Ako je lila ramonda preživela ledeno doba i mi ćemo svu ledenost savremenog trenutka! Dovoljna je i jedna kap nežnosti da i osušena ponovo procveta. Baš kao i Srbija. Baš kao i ramonda! Možemo mi to!