Где су нестале лила рамонде?
Можда Србија још није препознала да Теја Дора шаље снажнију патриотску поруку која је још већа и значајнија јер стиже од оне „уснуле” генерације којој се само спава...
Прошлогодишњи представник Србије на „Евровизији” Лука Блек поручио је: „Само ми се спава... док свет гори!” Овогодишња српска победница на избору за „Евросонг” надовезала се: „гори свет... сваки цвет”... У сличном магновењу и генерацијском расположењу упутила је исти болни крик пред горућим светом. Млади Лука Блек завршио је свој наступ са не баш оптимистичним крајем, апокалиптичним речима „гејм овер”, док је његова вршњакиња Теодора Павловска, познатија под уметничким, и већ препознатљивим именом у свету, Теја Дора, преузимајући штафету, дала наду – „диже се из пепела, једна лила рамонда”, подсећајући нас на цвет феникс који је изникао из пепела, симбол победе, издржљивости и снаге српског народа, страдалаштва, жртве, али и победе!
Јака порука, можда још јача од црних злослутних птица које су се надвиле над нашим небом о којима је певала Анђела Игњатовић, неубедљивог имена Бресквица. Тужно је што многи грађани не знају шта је лила, Наталијина рамонда, а још мање колика се лепота, али и славна прошлост, у овом цвету крије. Где су нестале те наше рамонде требало би сви да се преиспитамо. Но, ето прилике да захваљујући младој Теодори нешто и научимо из часа историје који смо очигледно пропустили.
Теја Дора упутила је поруку мира, а њена појавност, глас, аранжман, модерно продуциран звук подсетили су, по естетици, не само на прошлогодишњу шведску победницу Лорин, већ, како су приметили медији, и на Били Ајлиш, Мајли Сајрус, Адел... Што и не чуди, јер је ова кантауторка већ освојила светску сцену својом песмом „Џанум”, а не треба заборавити и да је стипендисткиња престижног Берклија. Напокон су таленат, образованост, аутентичност, свестраност – победили! Можда, Србија то још није препознала, можда је поклекла пред таласом национализма... не увидевши да „Рамонда” шаље снажнију патриотску поруку која је још већа и значајнија јер стиже од оне „уснуле” генерације којој се само спава...
Немамо чега да се стидимо. Теја Дора ће нас часно и страствено представљати на „Евросонгу”. Нажалост, многи нису схватили да је подједнако часно и изгубити... И да је подједнако лепо и учествовати. Можда још и важније него победити. И зар мора и у музику, која би требало да буде лек за душу, да се умешају говор мржње, осуда, тешке речи... и то не само на друштвеним мрежама, већ и на појединим телевизијама. Ко год да је, младима треба дати шансу јер ово је њихов свет... Тужно је што је једно овакво музичко такмичење, које би требало да уједини, било повод за поновне поделе, за распламсале страсти, за свађе и тешке речи...
Многим музичарима домаћи избор за Песму за Евровизију била је добра писта за даљи пробој на музичкој сцени. Многе песме постаће хитови... Многи учесници увећаће број пратилаца на друштвеним мрежама... многима ће ова манифестација донети самопоуздање, ветар у леђа, промоцију, пословне понуде... Бресквица ће и даље бити звезда Тик-тока, Јутјуба, ноћних клубова, ТВ канала, наступаће на многим сценама попут оне новогодишње на Тргу... Нема разлога за мржњу...
Подржимо младу Теју Дору јер ће јој бити потребно много снаге, баш као њеној рамонди, да се после увредљивих коментара, осуда, издигне из пепела, скупи снаге, и пружи нам најлепше цветове тамо негде далеко, у хладној Шведској где је једном нежном цвету тешко да процвета. Пружимо мало разумевања... Сетимо се рамонде и свих оних жртава, наших предака са Кајмакчалана... Јер ће се већ идуће године завртети нови круг на томболи... До нове „Евровизије”. Све се мења, али ожиљци остају! Где су нестале лила рамонде?
Ако је лила рамонда преживела ледено доба и ми ћемо сву леденост савременог тренутка! Довољна је и једна кап нежности да и осушена поново процвета. Баш као и Србија. Баш као и рамонда! Можемо ми то!
