Vitiligo traži trpezu bogatu vitaminom D
Vitiligo ili depigmentacija kože je hronično oboljenje koje se više svrstava u red autoimiunih oboljenja zbog dokaznog postojanja antitela u organizmu koja uticu na razaranje melanocita. Međutim u uskoj je veži sa drugim autoimunim oboljenjima kao što su hipotireoza i hipertireoza kao i sa padovima imuniteta, dijabetes melitusom. Jaki stresovi i naravno nasledni faktori takođe mogu biti uzročnici nastanka vitiliga. Ono što je kod ishrane i vitiliga važno napomenuti jeste da ne postoji posebna grupa namirnica koja leči ovo dermatološko oboljenje, ali određenim načinom ishrane može se uticati na imuni sistem i navedena oboljenja koja su u uskoj vezi sa vitiligom i na taj način se može vršiti prevencija progrediranja bolesti kao i ublažavanje simptoma.
"Ono što je specifično kod vitiliga jesu povećane potrebe za vitamonom D. Vitamin D se prevashodno u organizmu sintetiše dermalnim putem kože, a posredstvom sunčeve svetlosti. Obzirom da je osnovna preporuka kod vitiliga izbegavanje izlaganja suncu kako ne bi došlo do oštećenja depigmentisanih delova kože, a svakako smo na području gde je deficit vitamina D prisutan treba u prvom redu insistirati na namirnicama koje obiluju vitaminom D, a suplementacija je takođe neophodna. Namirnice u kojima se vitamin D nalazi u značajnoj količini jesu punomasni mlečni proizvodi i stoga treba biti oprezan sa količinama zato što su ovi proizvod istovremeno izvori holesterola. Vrlo značajan izvor vitamina D je riba, ali masnija i sa koščicama skuša, sardina, papline. Kod osoba sa vitiligom riba treba da bude prisutna bar tri puta nedeljno. Osim toga važne su namirnice koje utiču povoljno na imuni sistem kao što su kozije mleko i koziji mlečni proizvodi, integralne žitarice, heljda, med sa propolisom, beli luk, paprika, limun, borovnice, aronija, zeleno lisnato povrće kao i koštunjavo voće, a najbolje orah", kaže za Magazin nutricionista Ana Todorović.
Poželjno je, prema njenim rečima, potpuno isključiti šećer, konzerviranu hranu, mesne prerađevine, pekarske proizvode.
"Umesto slatkiša mogu se koristiti urme, a ukoliko je osoba dijabetičar dozvoljeno je samo kiselo voće", navodi naša sagovornica.
Predlog jelovnika:
Početi dan sa naceđenim limunom i kafenom kašičicom meda i propolisa ili koncetratom aronije.
Doručak: Prepečen hleb od heljde
Kafena kašičica putera
Kuvano jaje
Kozije kiselo mleko
Užina: Borovnice
Ručak: Čorba od raznovrsnog povrća
Skuša pečena u foliji sa limunovi sokom, preliv od maslinovog ulja sa belim lukom
Mix zelenih salata, rendana šargarepa, dresing od maslinovog ulja i limina
Krompir batat pečen u foliji
Užina 2 : Zelena jabuka i 30 grama oraha
Večera: Koziji mladi sir
Prepečen hleb od heljde
Salata od rendane cvekle sa kafenom kašičicom prepečenog susama i pavlake.
