Витилиго тражи трпезу богату витамином Д

(Freepik)

Витилиго или депигментација коже је хронично обољење које се више сврстава у ред аутоимиуних обољења због доказног постојања антитела у организму која утицу на разарање меланоцита. Међутим у уској је вежи са другим аутоимуним обољењима као што су хипотиреоза и хипертиреоза као и са падовима имунитета, дијабетес мелитусом. Јаки стресови и наравно наследни фактори такође могу бити узрочници настанка витилига. Оно што је код исхране и витилига важно напоменути јесте да не постоји посебна група намирница која лечи ово дерматолошко обољење, али одређеним начином исхране може се утицати на имуни систем и наведена обољења која су у уској вези са витилигом и на тај начин се може вршити превенција прогредирања болести као и ублажавање симптома.

"Оно што је специфично код витилига јесу повећане потребе за витамоном Д. Витамин Д се превасходно у организму синтетише дермалним путем коже, а посредством сунчеве светлости. Обзиром да је основна препорука код витилига избегавање излагања сунцу како не би дошло до оштећења депигментисаних делова коже, а свакако смо на подручју где је дефицит витамина Д присутан треба у првом реду инсистирати на намирницама које обилују витамином Д, а суплементација је такође неопходна. Намирнице у којима се витамин Д налази у значајној количини јесу пуномасни млечни производи и стога треба бити опрезан са количинама зато што су ови производ истовремено извори холестерола. Врло значајан извор витамина Д је риба, али маснија и са кошчицама скуша, сардина, паплине. Код особа са витилигом риба треба да буде присутна бар три пута недељно. Осим тога важне су намирнице које утичу повољно на имуни систем као што су козије млеко и козији млечни производи, интегралне житарице, хељда, мед са прополисом, бели лук, паприка, лимун, боровнице, аронија, зелено лиснато поврће као и коштуњаво воће, а најбоље орах", каже за Магазин нутрициониста Ана Тодоровић.

Пожељно је, према њеним речима, потпуно искључити шећер, конзервирану храну, месне прерађевине, пекарске производе.

"Уместо слаткиша могу се користити урме, а уколико је особа дијабетичар дозвољено је само кисело воће", наводи наша саговорница.

Нутрициониста Ана Тодоровић(Фото Приватна архива)

Предлог јеловника:

Почети дан са нацеђеним лимуном и кафеном кашичицом меда и прополиса или концетратом ароније.

Доручак:  Препечен хлеб од хељде

                 Кафена кашичица путера

                 Кувано јаје

                 Козије кисело млеко

Ужина: Боровнице

Ручак: Чорба од разноврсног поврћа

Скуша печена у фолији са лимунови соком, прелив од маслиновог уља са белим луком

Миx зелених салата, рендана шаргарепа, дресинг од маслиновог уља и лимина

Кромпир батат печен у фолији

Ужина 2 : Зелена јабука и 30 грама ораха

Вечера: Козији млади сир

Препечен хлеб од хељде

Салата од рендане цвекле са кафеном кашичицом препеченог сусама и павлаке.