Rojalplava na slici i haljini
U ovoj boji Ivana Dragosavljević vidi energiju života koji teče i povremeno nas potresa. Učenik osnovac nastavnici likovnog doneo na izložbu crtež
Rojalplava boja je prvo što smo ugledali i što je i preovladalo na izložbi „Imaginarni pejzaži” akademske slikarke Ivane Dragosavljević u Biblioteci grada Beograda. Dominantna boja na slikama „prelila” se i na plašt haljine autorke koja je svojim dominantnim izgledom i osmehom sve u atrijumu biblioteke podsetila na jednu priznatu džez-bluz pevačicu... Mnogi su pitali da li će slikarka glamuroznog stajlinga izvesti neku kompoziciju ili performans. Bibliotekarka se samo nasmejala.
„Rojalplava je boja koja energijom i senkom kao nijansom, koju ja u tom atraktivnom koloru vidim, podseća na život koji teče i koji nas u etapama potresa. Volim da teče kroz moj život i rad”, kaže slikarka.
Ivana je neobične pejzaže počela da slika kao student Fakulteta likovnih umetnosti, kada je jednom uz kaficu počela da bez jasne koncepcije, spontano, povlači poteze četkicom po platnu. Trebalo nam je vremena da shvatimo da su u pitanju modernistički pejzaži gradova i prizora u kojima ima mnogo poruka, zavisi kako ko koju pronađe.
„Pejzaži su prvo u meni bili jarkih boja mladosti, a onda sam s iskustvom shvatila da je svedenost cilj velike umetnosti, te su postali crno-beli”, kako nam je objasnila.
„Izložbom ’Imaginarni pejzaži’, slikama i crtežima Ivana Dragosavljević predstavlja razglednice njenih unutrašnjih predela.
Dosad je imala tri samostalne izložbe. Ovaj ciklus slika rezultat je budnog sna i dodira četke i platna na kojima beleži kodove, znake i simbole, stvarajući slike-kriptograme, koje iritiraju zagonetnošću. Simbole nalazi u ostavi nesvesnog, gde čuva proživljeno, ali i zametke budućih ideja. Pored kolektivnih simbola, poput krsta, na slikama se pojavljuju i individualni, njeni sasvim lični znaci koje dosledno ponavlja. Krst kao dominantan simbol stradanja i ponovnog rođenja često je okrenut ka dole. Ptice kao znaci uzdižu se nad krstovima u simboličkim apokaliptičnim prizorima. Teme o razaranju i obnavljanju, smrti i uskrsnuću, kolektivne su arhetipske slike, misaoni uzorci ljudskog duha koje dobijamo na poklon već po rođenju”, piše istoričarka umetnosti Nataša Ril.
Kako je na promociji istoričarka umetnosti još dodala, „Ivana nesvesno podstaknuta simbolima i njihovim smislom, hvata brze beleške.”
Nakon ozbiljnog govora, u galeriji je nastupila vedra atmosfera: na izložbu zapažene beogradske slikarke, donedavno nastavnice likovnog u srednjoj i profesorke u umetničkim školama, došlo je mnogo njenih đaka. Iz Rakovice je sam, s đačkom torbom na ramenu, došao osnovac Matija Bojanić donevši crtež potpisan sa „Profesorki, da me ne zaboravi”. Rekao je da želi da bude umetnik i da je uveren u to da će ceo život, kao i njegova nastavnica, da slika.
„Dobijala sam nagrade, ali ovo je moje najveće priznanje. Znam da sam učenicima dar umetnosti i zdravog duha prenela”, prokomentarisala je fotografišući se sa Matijom i svojim dosadašnjim učenicima iz umetničkih škola.
