Ројалплава на слици и хаљини
У овој боји Ивана Драгосављевић види енергију живота који тече и повремено нас потреса. Ученик основац наставници ликовног донео на изложбу цртеж
Ројалплава боја је прво што смо угледали и што је и преовладало на изложби „Имагинарни пејзажи” академске сликарке Иване Драгосављевић у Библиотеци града Београда. Доминантна боја на сликама „прелила” се и на плашт хаљине ауторке која је својим доминантним изгледом и осмехом све у атријуму библиотеке подсетила на једну признату џез-блуз певачицу... Многи су питали да ли ће сликарка гламурозног стајлинга извести неку композицију или перформанс. Библиотекарка се само насмејала.
„Ројалплава је боја која енергијом и сенком као нијансом, коју ја у том атрактивном колору видим, подсећа на живот који тече и који нас у етапама потреса. Волим да тече кроз мој живот и рад”, каже сликарка.
Ивана је необичне пејзаже почела да слика као студент Факултета ликовних уметности, када је једном уз кафицу почела да без јасне концепције, спонтано, повлачи потезе четкицом по платну. Требало нам је времена да схватимо да су у питању модернистички пејзажи градова и призора у којима има много порука, зависи како ко коју пронађе.
„Пејзажи су прво у мени били јарких боја младости, а онда сам с искуством схватила да је сведеност циљ велике уметности, те су постали црно-бели”, како нам је објаснила.
„Изложбом ’Имагинарни пејзажи’, сликама и цртежима Ивана Драгосављевић представља разгледнице њених унутрашњих предела.
Досад је имала три самосталне изложбе. Овај циклус слика резултат је будног сна и додира четке и платна на којима бележи кодове, знаке и симболе, стварајући слике-криптограме, које иритирају загонетношћу. Симболе налази у остави несвесног, где чува проживљено, али и заметке будућих идеја. Поред колективних симбола, попут крста, на сликама се појављују и индивидуални, њени сасвим лични знаци које доследно понавља. Крст као доминантан симбол страдања и поновног рођења често је окренут ка доле. Птице као знаци уздижу се над крстовима у симболичким апокалиптичним призорима. Теме о разарању и обнављању, смрти и ускрснућу, колективне су архетипске слике, мисаони узорци људског духа које добијамо на поклон већ по рођењу”, пише историчарка уметности Наташа Рил.
Како је на промоцији историчарка уметности још додала, „Ивана несвесно подстакнута симболима и њиховим смислом, хвата брзе белешке.”
Након озбиљног говора, у галерији је наступила ведра атмосфера: на изложбу запажене београдске сликарке, донедавно наставнице ликовног у средњој и професорке у уметничким школама, дошло је много њених ђака. Из Раковице је сам, с ђачком торбом на рамену, дошао основац Матија Бојанић доневши цртеж потписан са „Професорки, да ме не заборави”. Рекао је да жели да буде уметник и да је уверен у то да ће цео живот, као и његова наставница, да слика.
„Добијала сам награде, али ово је моје највеће признање. Знам да сам ученицима дар уметности и здравог духа пренела”, прокоментарисала је фотографишући се са Матијом и својим досадашњим ученицима из уметничких школа.
