Redovan davalac krvi
Dragoljub Blanuša ima samo 21 godinu, ali je jedan od najredovnijih beogradskih učesnika u akcijama Crvenog krsta za prikupljanje dragocene tečnosti
Kada smo na nedavnoj proslavi 148 godina Crvenog krsta Srbije pitali ko je od mladih beogradskih dobrovoljnih davalaca krvi, potrebne bolesnicima čiji su životi ugroženi, najredovniji, više njih uputilo nas je jednoglasno na Dragoljuba Blanušu.
Nasmejani 21-godišnjak objasnio je:
„Zahvaljujući mami i baki, koje su obe bile pregaoci Crvenog krsta Srbije, shvatio sam svoju ulogu. Pomažući onima kojima životi vise o koncu, postajemo ljudi u pravom smislu.”
Pored njega, među mladim davaocima, ima mnogo i onih koje nisu ovde uputile mame, već su se tu obreli ili tražeći pomoć u nedaći ili shvatajući da kao mladi ljudi mogu da pomognu svojoj državi:
„Mi, volonteri, u saradnji s institutima za transfuziju krvi 'Sveti Sava' i 'Zemun', pomažemo u svim akcijama dobrovoljnog davanja krvi, a mnogi među nama su i volonteri u akcijama apela građanima za davanje krvi”, kaže Blanuša.
Kako saznajemo od sagovornika, muškarci redovni davaoci daju na tri, a žene na četiri meseca krv. U zavisnosti od težine, po davaocu to iznosi od 350 do 500 mililitara krvi, dragocene u hirurškim borbama za život.
Mladi Dragoljub student je geografskih nauka, na smeru za turizam.
Ovih dana polaže ispit za licenciranog turističkog vodiča. Poslednjih godina, za agenciju turizma za mlade organizuje putovanja u obližnju Grčku, Tursku i Italiju. Zadovoljan je poslom, ali još zadovoljniji kaže „doprinosom koji mladi davaoci pružaju sopstvenoj državi”. Bez potrebe da im se uzvrati, srećni su zbog toga što spasavaju ljudske živote, a takva sreća je nemerljiva, dodaje.
Kako kaže mlada Slađana Matijević, rukovodilac za saradnju s podmlatkom u Crvenom krstu Beograda. Lično je počela da sarađuje s Crvenim krstom kao volonter još 2012. godine. Kako kaže, svi mladi dobrovoljni davaoci se najpre upoznaju s istorijatom, ali i pravilima i načelima Crvenog krsta Srbije. Svi znaju da je Crveni krst Srbije najstariji na Balkanu, da ga je osnovao dr Vladan Đorđević još 1876. godine održavši dva predavanja u Građanskoj kasini, današnjoj Jugoslovenskoj kinoteci u kojoj je jubilarna proslava održana.
