Редован давалац крви
Драгољуб Блануша има само 21 годину, али је један од најредовнијих београдских учесника у акцијама Црвеног крста за прикупљање драгоцене течности
Када смо на недавној прослави 148 година Црвеног крста Србије питали ко је од младих београдских добровољних давалаца крви, потребне болесницима чији су животи угрожени, најредовнији, више њих упутило нас је једногласно нa Драгољуба Бланушу.
Насмејани 21-годишњак објаснио је:
„Захваљујући мами и баки, које су обе биле прегаоци Црвеног крста Србије, схватио сам своју улогу. Помажући онима којима животи висе о концу, постајемо људи у правом смислу.”
Поред њега, међу младим даваоцимa, има много и оних које нису овде упутиле маме, већ су се ту обрели или тражећи помоћ у недаћи или схватајући да као млади људи могу да помогну својој држави:
„Ми, волонтери, у сарадњи с институтима за трансфузију крви 'Свети Сава' и 'Земун', помажемо у свим акцијама добровољног давања крви, а многи међу нама су и волонтери у акцијама апела грађанима за давање крви”, каже Блануша.
Како сазнајемо од саговорника, мушкарци редовни даваоци дају на три, а жене на четири месеца крв. У зависности од тежине, по даваоцу то износи од 350 до 500 милилитара крви, драгоцене у хируршким борбама за живот.
Млади Драгољуб студент је географских наука, на смеру за туризам.
Ових дана полаже испит за лиценцираног туристичког водича. Последњих година, за агенцију туризма за младе организује путовања у оближњу Грчку, Турску и Италију. Задовољан је послом, али још задовољнији каже „доприносом који млади даваоци пружају сопственој држави”. Без потребе да им се узврати, срећни су због тога што спасавају људске животе, а таква срећа је немерљива, додаје.
Како каже млада Слађана Матијевић, руководилац за сарадњу с подмлатком у Црвеном крсту Београда. Лично је почела да сарађује с Црвеним крстом као волонтер још 2012. године. Како каже, сви млади добровољни даваоци се најпре упознају с историјатом, али и правилима и начелима Црвеног крста Србије. Сви знају да је Црвени крст Србије најстарији на Балкану, да га је основао др Владан Ђорђевић још 1876. године одржавши два предавања у Грађанској касини, данашњој Југословенској кинотеци у којој је јубиларна прослава одржана.
