Šta ako umrem već sutra
Una Nikolić, majka, supruga i žena bogate karijere, susreće se sa istinom da joj je ostalo još šest meseci života. Umesto uzaludne borbe protiv raka, ona se bori sa svojom prošlošću, lišena ograničenja koje pred čoveka stavlja razmišljanje o budućnosti.
Šta ako umrem već sutra? Da li je moja sadašnjost onakva kakva je trebalo da bude? Kakav će biti život u kome neće biti mene? Hoće li me (za)pamtiti? Jesam li smela više da volim svoje bližnje nego sebe? Ovo su pitanja koja se nameću u romanu „Dnevnik jednog umiranja“ autorke Gordane Opalić koji pred čitaocem otvara duboku i bolnu temu življenja s rokom trajanja, veoma prisutnu u okruženju i svakodnevici brojnih čitalaca.
Roman je , inače, osvojio 3. nagradu na konkursu „Zlatna sova“ za najbolji neobjavljeni roman u 2023. godine, posle čega ga je objavio Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Novo Sarajevo. To je ujedno i najprodavaniji roman Zavoda u prošloj godini. Promovisan je na Banjalučkom sajmu knjiga u septembru i poslednjem Sajmu knjiga koji je u Beogradu održan u oktobru. Kako je navedno u obrazloženju nagrade, „kroz naraciju u prvom licu, u sabijenom kolopletu događaja i misli, sukobljavaju se Unina lična istina o sebi i drugačije, tuđe istine o njoj“.
– Ozbiljne, osećanjima bremenite, teške situacije iznesene su pripovedački čvrsto, bez skliznuća u patetiku, s dozom uopštavanja koja se postiže posebno time što, kao naratori, u međusobnom dijalogu i dijalogu s likovima, pripovedaju strah, ljubav i smrt. Iako je napisan pitko, čita se polako, u malim gutljajima koji, ukusom koji ostavljaju za sobom, ponesu čitaoca ne dajući mu alibi za pauzu, do samog kraja, ili zida na međi ka snu. Gordana Opalić, profesorka srpskog jezika i književnosti autorka je i romana „Mostovi u nama“ koji je objavljen 2022.godine. Na pitanje kako je roman tako lako osvojio publiku i da li je tema vanvremenska , autorka kaže da je roman priča o ljubavi, onoj koju pronalazimo prema sebi nakon suočavanja sa najvećim bolima i tugama koje su oblikovale našu prošlost i trasirale našu budućnost.
– Postajemo svesni sebe i svojih potreba tek onda kada se suočimo sa bezizlaznom situacijom, kada nas bolest opomene da smo prolazni. Roman otvara mnoga pitanja današnjice, ali ističe kao najvažnije ono u kome pitamo sebe imamo li pravo da budemo srećni iako umiremo? Da li više volimo svoje najbliže - supružnika, decu, braću i sestre i možemo li ih voleti više od sebe? Imamo li pravo na to, pita Gordana Opalić.
