Шта ако умрем већ сутра
Уна Николић, мајка, супруга и жена богате каријере, сусреће се са истином да јој је остало још шест месеци живота. Уместо узалудне борбе против рака, она се бори са својом прошлошћу, лишена ограничења које пред човека ставља размишљање о будућности.
Шта ако умрем већ сутра? Да ли је моја садашњост онаква каква је требало да буде? Какав ће бити живот у коме неће бити мене? Хоће ли ме (за)памтити? Јесам ли смела више да волим своје ближње него себе? Ово су питања која се намећу у роману „Дневник једног умирања“ ауторке Гордане Опалић који пред читаоцем отвара дубоку и болну тему живљења с роком трајања, веома присутну у окружењу и свакодневици бројних читалаца.
Роман је , иначе, освојио 3. награду на конкурсу „Златна сова“ за најбољи необјављени роман у 2023. године, после чега га је објавио Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево. То је уједно и најпродаванији роман Завода у прошлој години. Промовисан је на Бањалучком сајму књига у септембру и последњем Сајму књига који је у Београду одржан у октобру. Како је наведно у образложењу награде, „кроз нарацију у првом лицу, у сабијеном колоплету догађаја и мисли, сукобљавају се Унина лична истина о себи и другачије, туђе истине о њој“.
– Озбиљне, осећањима бремените, тешке ситуације изнесене су приповедачки чврсто, без склизнућа у патетику, с дозом уопштавања која се постиже посебно тиме што, као наратори, у међусобном дијалогу и дијалогу с ликовима, приповедају страх, љубав и смрт. Иако је написан питко, чита се полако, у малим гутљајима који, укусом који остављају за собом, понесу читаоца не дајући му алиби за паузу, до самог краја, или зида на међи ка сну. Гордана Опалић, професорка српског језика и књижевности ауторка је и романа „Мостови у нама“ који је објављен 2022.године. На питање како је роман тако лако освојио публику и да ли је тема ванвременска , ауторка каже да је роман прича о љубави, оној коју проналазимо према себи након суочавања са највећим болима и тугама које су обликовале нашу прошлост и трасирале нашу будућност.
– Постајемо свесни себе и својих потреба тек онда када се суочимо са безизлазном ситуацијом, када нас болест опомене да смо пролазни. Роман отвара многа питања данашњице, али истиче као најважније оно у коме питамо себе имамо ли право да будемо срећни иако умиремо? Да ли више волимо своје најближе - супружника, децу, браћу и сестре и можемо ли их волети више од себе? Имамо ли право на то, пита Гордана Опалић.
