„Vila brilijanata” Ogista Rodena
Godine 1897. Ogist Roden (1840–1917), veliki francuski vajar, uselio se u skromnu „vilu brilijanata” u Medonu, - koji je u to vreme bio pravo selo. Putovao je svakodnevno u Pariz da bi radio u svom ateljeu u kući Biron.
To je vreme njegove ljubavne veze s mladom, ambicioznom studentkinjom umetnosti Kamij Klodel, sestrom Pola Klodela.
Iako je njihova strasna i veoma burna veza bila inspiracija i pokretač njihovog umetničkog stvaralaštva, ona je u isto vreme uništavala Klodel, tako da je ona na kraju poremetila pameću.
Možda je ovo skrovito mesto Roden izabrao da bi se od te strasti malo udaljio i da bi smirio ljubomoru svoje dug o g o d i š nj e pratilje Roze Bere, koja mu je 1866. godine rodila sina.
Kuća je bila imitacija građevine iz vremena Luja Trinaestog. Njen salon i trpezarija u prizemlju, kao i dve sobe na prvom spratu, bili su namešteni bez previše mašte i ličili su na Rozu, uštogljenu buržujku.
Ipak, Roden je voleo taj posed, trudeći se da ulepša bar prostrani vrt, koji se nalazio iznad doline Sene. Uredio je terase i ribnjake. Tu je smestio i montažni paviljon sa trga Alma (izgrađen o njegovom ličnom trošku), u kojem je predstavio svoja dela na Svetskoj izložbi 1900. godine, kao i stubove peristila i ukras iznad vrata zamka D’Isi, izgorelog u požaru 1878. godine, koji je otkupio.
Mnogi Rodenovi prijatelji dolazili su u tu kuću na selu. Među njima su bili Anatol Frans i Rajner Marija Rilke, Vanda Landovska, Nižinski, fotograf Stejšen, koji ga je ovekovečio na mesečini ispred njegove izvikane skulpture Balzaka, koju su savremenici mnogo kritikovali. Bio je tu i Saša Gitri, koji je na filmu prikazao njegovu svakodnevicu. Tu je 1. aprila 1916. u prisustvu predsednika Republike Poenkarea Roden zaveštao sva svoja dela francuskoj državi. Ona će biti izložena u kući Biron, koja je 1919. postala Rodenov muzej.
Ogist Roden jedan je od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo je u znaku sinteze romantičnog duha starog i modernih težnji novog veka.
Spajao je divlju energiju s najfinijim lirizmom, realizam s ekspresionizmom. Simbolizam je takođe imao odjeka u njegovom delu. Umeo je da fiksira trenutak unutarnjeg i spoljnog života, naročito u delima „Poljubac”, „ Mislilac ”, „Vrata pakla”.
U ljupku kuću u Medonu Roden se uselio u vreme svoje najveće slave. U toj kući se najzad i oženio Rozom Bere u januaru 1917. godine, ali je u novembru iste godine tu i umro – od pneumonije. Kuća, naime, nije imala grejanje. Bio je rat, ugalj je bio racionisan, a Roden je osiromašio. Država, koja je nasledila njegova dela, nije ga snabdela ogrevom.
Nešto nameštaja i predmeta, koji se i danas nalaze u kući, zaista je pripadalo Rodenu. Za divno čudo, u njegovom ateljeu nalazi se krevet s baldahinom, koji mu je svojevremeno služio da na njega stavlja gipsane odlivke – da bi sprečio pse da po njima ostavljaju tragove šapa.
U dnu vrta je „muzej”, veliki zastakljen prostor, koji je imitirao hodnik D’Isija, a zahvaljujući darežljivosti jednog američkog bračnog para (gospođa i gospodin Mejstbaum) sazidan je da primi gipsane odlivke najpoznatijih vajarovih dela, poređanih na policama. Među njima se ističu predivne studije ruku. To mesto i danas izaziva snažne emocije.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
