„Вила брилијаната” Огиста Родена

Године 1897. Огист Роден (1840–1917), велики француски вајар, уселио се у скромну „вилу брилијаната” у Медону, - који је у то време био право село. Путовао је свакодневно у Париз да би радио у свом атељеу у кући Бирон.

То је време његове љубавне везе с младом, амбициозном студенткињом уметности Камиј Клодел, сестром Пола Клодела.

Иако је њихова страсна и веома бурна веза била инспирација и покретач њиховог уметничког стваралаштва, она је у исто време уништавала Клодел, тако да је она на крају пореметила памећу.

Можда је ово скровито место Роден изабрао да би се од те страсти мало удаљио и да би смирио љубомору своје дуг о г о д и ш њ е пратиље Розе Бере, која му је 1866. године родила сина.

Кућа је била имитација грађевине из времена Луја Тринаестог. Њен салон и трпезарија у приземљу, као и две собе на првом спрату, били су намештени без превише маште и личили су на Розу, уштогљену буржујку.

Ипак, Роден је волео тај посед, трудећи се да улепша бар пространи врт, који се налазио изнад долине Сене. Уредио је терасе и рибњаке. Ту је сместио и монтажни павиљон са трга Алма (изграђен о његовом личном трошку), у којем је представио своја дела на Светској изложби 1900. године, као и стубове перистила и украс изнад врата замка Д’Иси, изгорелог у пожару 1878. године, који је откупио.

Многи Роденови пријатељи долазили су у ту кућу на селу. Међу њима су били Анатол Франс и Рајнер Марија Рилке, Ванда Ландовска, Нижински, фотограф Стејшен, који га је овековечио на месечини испред његове извикане скулптуре Балзака, коју су савременици много критиковали. Био је ту и Саша Гитри, који је на филму приказао његову свакодневицу. Ту је 1. априла 1916. у присуству председника Републике Поенкареа Роден завештао сва своја дела француској држави. Она ће бити изложена у кући Бирон, која је 1919. постала Роденов музеј.

Огист Роден један је од највећих уметника с краја 19. и почетка 20. века. Његово дело је у знаку синтезе романтичног духа старог и модерних тежњи новог века.

Спајао је дивљу енергију с најфинијим лиризмом, реализам с експресионизмом. Симболизам је такође имао одјека у његовом делу. Умео је да фиксира тренутак унутарњег и спољног живота, нарочито у делима „Пољубац”, „ Мислилац ”, „Врата пакла”.

У љупку кућу у Медону Роден се уселио у време своје највеће славе. У тој кући се најзад и оженио Розом Бере у јануару 1917. године, али је у новембру исте године ту и умро – од пнеумоније. Кућа, наиме, није имала грејање. Био је рат, угаљ је био рационисан, а Роден је осиромашио. Држава, која је наследила његова дела, није га снабдела огревом.

Нешто намештаја и предмета, који се и данас налазе у кући, заиста је припадало Родену. За дивно чудо, у његовом атељеу налази се кревет с балдахином, који му је својевремено служио да на њега ставља гипсане одливке – да би спречио псе да по њима остављају трагове шапа.

У дну врта је „музеј”, велики застакљен простор, који је имитирао ходник Д’Исија, а захваљујући дарежљивости једног америчког брачног пара (госпођа и господин Мејстбаум) сазидан је да прими гипсане одливке најпознатијих вајарових дела, поређаних на полицама. Међу њима се истичу предивне студије руку. То место и данас изазива снажне емоције.

Aрх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs