Muzika leči
Muzika je mnogo više od zvukova koje slušamo – ona je univerzalni jezik koji dotiče naše emocije, budi sećanja i jača ljudske veze. Muzika, međutim, ima i lekovitu moć. Savremena istraživanja sve više ukazuju na to da muzika nije samo sredstvo za opuštanje i uživanje, već i moćan terapijski alat.
Od uticaja na mozak i nervni sistem, do regulacije hormona i podsticanja zdravih emocija, muzika može da igra važnu ulogu u lečenju brojnih fizičkih i psihičkih stanja. Uz to, njena sposobnost da snizi nivo stresa, podigne raspoloženje i pomogne u ublažavanju bola čini je vrednim saveznikom u savremenoj medicini.
Sve više istraživanja pokazuje da muzika ima i terapijsku vrednost, koja se može primeniti u različitim oblastima zdravstvene zaštite.
Muzika kao terapija za bolesti se zasniva na ideji da muzika može da stimuliše mozak i nervni sistem, aktivirajući različite oblasti koje su odgovorne za govor, pokret, pamćenje, emocije i imunitet.
Muzika, takođe, može da utiče na hormonski i kardiovaskularni sistem, regulišući nivo kortizola, serotonina, dopamina, oksitocina i endorfina, koji su povezani sa stresom, depresijom, anksioznošću, zadovoljstvom, ljubavlju i bolom. Muzika može da pomogne pacijentima da se opuste i oslobode negativnih misli i osećanja.
Istraživači već više od dve decenije aktivno ispituju kako muzikoterapija može da poboljša ishode zdravstvenih problema među raznim populacijama pacijenata, od prevremeno rođenih beba do osoba sa depresijom i Parkinsonovom bolešću.
Uspavanke za prevremeno rođene bebe
Šum ventilatora i infuzionih pumpi, strujanje kiseonika, kloparanje točkova kolica i žamor glasova dok lekari i sestre prave vizite – to je tipična buka koju prevremeno rođeno dete sluša da provodi prve dane života na odeljenju neonatalne intenzivne nege (NICU).
Iako je zvuke takve spasonosne opreme teško prigušiti, nova studija sugeriše da neki zvuci, kao što su uspavanke, mogu da umire bebe rođene pre termina i njihove roditelje, pa čak i da poboljšaju obrasce spavanja i ishrane odojčadi, istovremeno smanjujući stres roditelja.
Studiju su sproveli istraživači Centra za muziku i medicinu Luj Armstrong pri Medicinskom centru Bet Izrael u Njujorku, koja je obuhvatila 272 prevremeno rođene bebe pre 32. nedelje gestacije.
Oni su ispitali efekte tri vrste muzike: uspavanku koju su izabrali i otpevali bebini roditelji; „okeanski disk”, instrument koji je izumela Remo kompanija koja proizvodi bubnjeve, a koji oponaša zvuke materice i „gejto“ kutiju, instrument nalik bubnjevima koji se koristi za simulaciju ritma otkucaja srca od dva tona.
Istraživači su otkrili da je pevanje najefikasnije smanjilo frekvenciju otkicaja bebinog srca, da je „gejto“ kutija najviše poboljšala sisanje, dok je „okeanski disk” poboljšao san. Muzikoterapija je takođe snizila stres roditelja, kaže Džoana Lui, glavna autorka studije.
„Postoji nešto u muzici, posebno živoj muzici, što uzbuđuje i aktivira telo. Muzika ima način da poboljša kvalitet života i može, pored toga, da ubrza oporavak”, kaže Lui, čiji je rad deo rastućeg pokreta muzikoterapeuta i psihologa koji istražuju upotrebu muzike u medicini kako bi pomogli pacijentima koji se suočavaju sa bolom, depresijom, pa čak i Alchajmerovom bolešću.
Lečenje bola muzikom
„Iako je muzika odavno prepoznata kao efikasan vid terapije kako bi se obezbedio odušak za emocije, pojam korišćenja pesama, zvučnih frekvencija i ritma za lečenje fizičkih bolesti, relativno je nov domen”, kaže psiholog Danijel J. Levitin, doktor nauka, koji proučava neuronauku muzike na Univerzitetu Mekgil u Montrealu. U meta-analizi 400 studija, objavljenoj u časopisu „Trendovi u kognitivnim naukama”, Levitin i njegova naučna saradnica na postdiplomskim studijama, dr Mona Liza Čanda, otkrili su da muzika poboljšava funkciju imunog sistema organizma i smanjuje stres.
Utvrđeno je, takođe, da je slušanje muzike efikasnije od lekova na recept u smanjenju anksioznosti pre operacije.
Istraživači su ustanovili da slušanje i sviranje muzike povećava proizvodnju antitela imunoglobulina A i ćelija prirodnih ubica - „natural killers“ ćelija koje napadaju viruse i povećavaju delotvornost imunog sistema. Muzika, takođe, smanjuje nivo hormona stresa kortizola.
„To je jedan od razloga zašto je muzika povezana sa opuštanjem”, kaže Levitin, dok Lisa Hartling, doktor nauka, profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Alberti, dodaje:
„Sve je više naučnih dokaza koji pokazuju da mozak reaguje na muziku na vrlo specifične načine. Sviranje muzike za decu tokom bolnih medicinskih procedura je jednostavna intervencija koja može da napravi veliku razliku“.
Muzika, takođe, može da pomogne odraslim pacijentima. Istraživači bolnice Ku Tek Puat u Singapuru su otkrili da su pacijenti na palijativnoj nezi koji su učestvovali na sesijama muzičke terapije uživo, prijavili olakšanje od bola.
„Aktivno muzičko angažovanje omogućilo je pacijentima da se ponovo povežu sa zdravim delovima sebe, čak i pred oslabljenim stanjem ili patnjom povezanom sa bolešću”, kaže muzikoterapeut Melani Kvan, koautorka studije i predsednica Udruženja za muzikoterapiju u Singapuru.
„Kada su im simptomi akutnog bola odahnuli, pacijenti su konačno uspeli da se odmore”.
Isceljujuća moć vibracija
Muzika je zvuk, a zvuk nastaje putem vibracija. Nekoliko istraživača predvođenih Li Bartelom, profesorom muzike na Univerzitetu u Torontu, istražuje da li zvučne vibracije apsorbovane kroz telo mogu da pomognu u ublažavanju simptoma Parkinsonove bolesti, fibromijalgije i depresije.
Poznata kao vibroakustična terapija, intervencija podrazumeva korišćenje zvuka niske frekvencije, slično niskoj tutnjavi, za proizvodnju vibracija koje se primenjuju direktno na telo.
„Tokom vibroakustične terapije, pacijent leži na prostirci ili krevetu ili sedi u stolici sa ugrađenim zvučnicima koji prenose vibracije sa specifičnim kompjuterski generisanim frekvencijama koje se mogu čuti i osetiti”, kaže Bartel.
Kratkoročna upotreba vibroakustične terapije kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću, dovela do poboljšanja simptoma, uključujući manju krutost, brže hodanje i smanjeno drhtanje.
U toj studiji, naučnici su izložili 40 obolelih od Parkinsonove bolesti niskofrekventnim vibracijama od 30 herca na jedan minut, nakon čega je usledila pauza od jednog minuta.
Bartel vodi studiju u kojoj koristi vibroakustičnu terapiju na pacijentima sa blagom Alchajmerovom bolešću. Nada se da bi korišćenje vibracija moglo da omogući bolje pamćenje.
„Već smo videli tračak nade u studiji slučaja sa pacijentom kome je dijagnostikovan poremećaj memorije“, kaže Bartel.
„Nakon što je stimulisana zvukom od 40 herca 30 minuta tri puta nedeljno tokom četiri nedelje, pacijentkinja je mogla lakše da se seti imena svojih unuka, a njen suprug je prijavio poboljšanje njenog stanja“.
