Музика лечи
Музика је много више од звукова које слушамо – она је универзални језик који дотиче наше емоције, буди сећања и јача људске везе. Музика, међутим, има и лековиту моћ. Савремена истраживања све више указују на то да музика није само средство за опуштање и уживање, већ и моћан терапијски алат.
Од утицаја на мозак и нервни систем, до регулације хормона и подстицања здравих емоција, музика може да игра важну улогу у лечењу бројних физичких и психичких стања. Уз то, њена способност да снизи ниво стреса, подигне расположење и помогне у ублажавању бола чини је вредним савезником у савременој медицини.
Све више истраживања показује да музика има и терапијску вредност, која се може применити у различитим областима здравствене заштите.
Музика као терапија за болести се заснива на идеји да музика може да стимулише мозак и нервни систем, активирајући различите области које су одговорне за говор, покрет, памћење, емоције и имунитет.
Музика, такође, може да утиче на хормонски и кардиоваскуларни систем, регулишући ниво кортизола, серотонина, допамина, окситоцина и ендорфина, који су повезани са стресом, депресијом, анксиозношћу, задовољством, љубављу и болом. Музика може да помогне пацијентима да се опусте и ослободе негативних мисли и осећања.
Истраживачи већ више од две деценије активно испитују како музикотерапија може да побољша исходе здравствених проблема међу разним популацијама пацијената, од превремено рођених беба до особа са депресијом и Паркинсоновом болешћу.
Успаванке за превремено рођене бебе
Шум вентилатора и инфузионих пумпи, струјање кисеоника, клопарање точкова колица и жамор гласова док лекари и сестре праве визите – то је типична бука коју превремено рођено дете слуша да проводи прве дане живота на одељењу неонаталне интензивне неге (НИЦУ).
Иако је звуке такве спасоносне опреме тешко пригушити, нова студија сугерише да неки звуци, као што су успаванке, могу да умире бебе рођене пре термина и њихове родитеље, па чак и да побољшају обрасце спавања и исхране одојчади, истовремено смањујући стрес родитеља.
Студију су спровели истраживачи Центра за музику и медицину Луј Армстронг при Медицинском центру Бет Израел у Њујорку, која је обухватила 272 превремено рођене бебе пре 32. недеље гестације.
Они су испитали ефекте три врсте музике: успаванку коју су изабрали и отпевали бебини родитељи; „океански диск”, инструмент који је изумела Ремо компанија која производи бубњеве, а који опонаша звуке материце и „гејто“ кутију, инструмент налик бубњевима који се користи за симулацију ритма откуцаја срца од два тона.
Истраживачи су открили да је певање најефикасније смањило фреквенцију откицаја бебиног срца, да је „гејто“ кутија највише побољшала сисање, док је „океански диск” побољшао сан. Музикотерапија је такође снизила стрес родитеља, каже Џоана Луи, главна ауторка студије.
„Постоји нешто у музици, посебно живој музици, што узбуђује и активира тело. Музика има начин да побољша квалитет живота и може, поред тога, да убрза опоравак”, каже Луи, чији је рад део растућег покрета музикотерапеута и психолога који истражују употребу музике у медицини како би помогли пацијентима који се суочавају са болом, депресијом, па чак и Алцхајмеровом болешћу.
Лечење бола музиком
„Иако је музика одавно препозната као ефикасан вид терапије како би се обезбедио одушак за емоције, појам коришћења песама, звучних фреквенција и ритма за лечење физичких болести, релативно је нов домен”, каже психолог Данијел Ј. Левитин, доктор наука, који проучава неуронауку музике на Универзитету Мекгил у Монтреалу. У мета-анализи 400 студија, објављеној у часопису „Трендови у когнитивним наукама”, Левитин и његова научна сарадница на постдипломским студијама, др Мона Лиза Чанда, открили су да музика побољшава функцију имуног система организма и смањује стрес.
Утврђено је, такође, да је слушање музике ефикасније од лекова на рецепт у смањењу анксиозности пре операције.
Истраживачи су установили да слушање и свирање музике повећава производњу антитела имуноглобулина А и ћелија природних убица - „натурал киллерс“ ћелија које нападају вирусе и повећавају делотворност имуног система. Музика, такође, смањује ниво хормона стреса кортизола.
„То је један од разлога зашто је музика повезана са опуштањем”, каже Левитин, док Лиса Хартлинг, доктор наука, професорка педијатрије на Универзитету у Алберти, додаје:
„Све је више научних доказа који показују да мозак реагује на музику на врло специфичне начине. Свирање музике за децу током болних медицинских процедура је једноставна интервенција која може да направи велику разлику“.
Музика, такође, може да помогне одраслим пацијентима. Истраживачи болнице Ку Тек Пуат у Сингапуру су открили да су пацијенти на палијативној нези који су учествовали на сесијама музичке терапије уживо, пријавили олакшање од бола.
„Активно музичко ангажовање омогућило је пацијентима да се поново повежу са здравим деловима себе, чак и пред ослабљеним стањем или патњом повезаном са болешћу”, каже музикотерапеут Мелани Кван, коауторка студије и председница Удружења за музикотерапију у Сингапуру.
„Када су им симптоми акутног бола одахнули, пацијенти су коначно успели да се одморе”.
Исцељујућа моћ вибрација
Музика је звук, а звук настаје путем вибрација. Неколико истраживача предвођених Ли Бартелом, професором музике на Универзитету у Торонту, истражује да ли звучне вибрације апсорбоване кроз тело могу да помогну у ублажавању симптома Паркинсонове болести, фибромијалгије и депресије.
Позната као виброакустична терапија, интервенција подразумева коришћење звука ниске фреквенције, слично ниској тутњави, за производњу вибрација које се примењују директно на тело.
„Током виброакустичне терапије, пацијент лежи на простирци или кревету или седи у столици са уграђеним звучницима који преносе вибрације са специфичним компјутерски генерисаним фреквенцијама које се могу чути и осетити”, каже Бартел.
Краткорочна употреба виброакустичне терапије код болесника са Паркинсоновом болешћу, довела до побољшања симптома, укључујући мању крутост, брже ходање и смањено дрхтање.
У тој студији, научници су изложили 40 оболелих од Паркинсонове болести нискофреквентним вибрацијама од 30 херца на један минут, након чега је уследила пауза од једног минута.
Бартел води студију у којој користи виброакустичну терапију на пацијентима са благом Алцхајмеровом болешћу. Нада се да би коришћење вибрација могло да омогући боље памћење.
„Већ смо видели трачак наде у студији случаја са пацијентом коме је дијагностикован поремећај меморије“, каже Бартел.
„Након што је стимулисана звуком од 40 херца 30 минута три пута недељно током четири недеље, пацијенткиња је могла лакше да се сети имена својих унука, а њен супруг је пријавио побољшање њеног стања“.
