Šta sve vidimo iz svemira
Odgovor na pitanje daje dokumentarni serijal „Zemlja posmatrana iz svemira” na Vijasat nejčeru koji počinje večeras u 20.00
Četvorodelna dokumentarna serija „Zemlja posmatrana iz svemira” koju od večeras u 20.00 emituje kablovski kanal Vijasat nejčer, predstavlja nova otkrića i zapanjujuće boje i šare naše planete.
Glavni „pomagač” ekipi koja je radila seriju jesu sateliti zahvaljujući kojima se vide i najsitniji detalji iz svemira. Korišćene su koordinisane slike sa satelita kojima upravlja 20 međunarodnih svemirskih agencija i nekoliko privatnih kompanija, pokazujući sasvim novu stranu naše planete koja se brzo menja, od Japana do Bocvane.
Verovali ili ne, možemo da vidimo bebu pingvina kako pravi prve korake, porodicu slonova koji se bore da prežive usred suše i čoveka u velikom gradu koji hrani hiljade papiga.
Međutim, naša planeta može da pokaže i svoju tamniju stranu: glečeri iznenada nestaju, požari gutaju šume, a naš svet se menja alarmantnom brzinom.
Tragom izmeta pingvina
Zahvaljujući hiljadama satelita koji kruže oko Zemlje, možemo da proučavamo inače nepristupačna mesta kao što je Arktik. On je dom carskih pingvina, a jedna njihova kolonija okružena je smeđim mrljama koje su jasno vidljive iz svemira. Reč je o njihovom izmetu.
Jedna kolonija od 10.000 pingvina ima mnogo mladunaca izleglih samo mesec dana. Odrasli i njihovi mladunci često su prinuđeni na migracije zbog potrage za čistim snegom i hranom.
Ako bismo tražili kolonije carskih pingvina odozgo, morali bismo da tražimo mrlje od izmeta koje ostavljaju za sobom. I ovo je čudna, ali veoma korisna metoda, jer je 26 novih kolonija pingvina otkriveno u poslednje vreme zahvaljujući ovoj pretrazi iz visina odakle se srećom ne oseća miris.
Veza udaljenih kontinenata
Sateliti nam mogu pomoći da posmatramo još više fenomena koji oduzimaju dah. Na primer, vezu između dva udaljena kontinenta koja pomaže milionima životinja.
U severnoj Africi vetar podiže prašinu bogatu mineralima sa suvog dna nekadašnjih jezera. Masivni oblak prašine, širok stotine kilometara, prelazi Atlantski okean da bi se spustio iznad Centralne i Južne Amerike, gde se kombinuje sa kišnim oblacima da bi pao na zemlju kao kišne kapi bogate mineralima, đubreći zemlju i stvarajući nastanjivo okruženje za više vrsta nego bilo gde drugde na Zemlji.
Koristeći satelite, naučnici su izračunali da više od 27 miliona tona pustinjske prašine pređe ovo putovanje od 3.000 kilometara svake godine.
Slonovi u potrazi za mineralima
U ovoj dokumentarnoj seriji gledanje satelitskih snimaka pokazalo je zanimljiv fenomen iznad džungle u Kongu. Desetine staza vode do jedne tačke u prašumi – Sela slonova.
Šumski slonovi obično žive u malim porodičnim grupama, ali Selo slonova privlači 150 njih dnevno jer njihovoj ishrani lišćem i voćem nedostaju neki od ključnih minerala koje mogu da dobiju ovde.
Ispod površine se mogu naći natrijum, kalijum i kalcijum, koje životinje iskopavaju svojim kljovama, usisavaju surlama i duvaju u okolne vode, koje potom posrču. Ova aktivnost traje vekovima i rezultirala je stvaranjem 500 metara duge čistine usred džungle, pune bušotina. To je i mesto okupljanja gde se slonovi mogu družiti i formirati doživotne veze.
