„Vespa” je stil života
Da Italija nije bila poražena u Drugom svetskom ratu, svet danas ne bi znao za „vespu”. To je onaj mali motocikl na kojem je Gregori Pek ulicama Rima vozio Odri Hepbern. I naša kinematografija nije ostala imuna na „vespu” koju je beba Lončar vozila u filmu „Ljubav i moda”.
„Vespu” i danas svi vole. Kažu da ona nije samo prevozno sredstvo već stil života. Ona je zadržala šarm s kojim je kupila simpatije miliona širom planete.
Priča iza „vespe” je jednostavna. Italija je nakon izgubljenog rata bila u stanju kolapsa. Ekonomija se sporo oporavljala, putevi su bili loši. Tada je Enriko Pjađo došao na ideju da od delova za vojne avione, koji više nikome nisu trebali, napravi jeftin i pouzdan motocikl. Kompanija „Pjađo” je pravila avione i nakon rata je ostalo puno delova. Enriko je počeo od točkova. Uzeo je dva avionska točka, stavio mali motor, dodao volan i sedišta.
Zbog zvuka motora i oklopa motocikl je dobio ime „vespa” što na italijanskom znači osa. Motocikl je predviđen da vozi dve osobe ali taj broj može biti i viši. Vespa je bila jeftina i dostupna širokim narodnim masama tako da je ona postala porodično vozilo. Vlasnik je mogao sam da otkloni većinu problema. „Vespa” je proizvođena i u Indiji, gde je ponovila uspeh kao i u Italiji nakon Drugog svetskog rata.
Do 1960. godine proizvedena su četiri miliona primeraka „vespe”. Do danas je taj broj narastao na 19 miliona.
