„Веспа” је стил живота
Да Италија није била поражена у Другом светском рату, свет данас не би знао за „веспу”. То је онај мали мотоцикл на којем је Грегори Пек улицама Рима возио Одри Хепберн. И наша кинематографија није остала имуна на „веспу” коју је беба Лончар возила у филму „Љубав и мода”.
„Веспу” и данас сви воле. Кажу да она није само превозно средство већ стил живота. Она је задржала шарм с којим је купила симпатије милиона широм планете.
Прича иза „веспе” је једноставна. Италија је након изгубљеног рата била у стању колапса. Економија се споро опорављала, путеви су били лоши. Тада је Енрико Пјађо дошао на идеју да од делова за војне авионе, који више никоме нису требали, направи јефтин и поуздан мотоцикл. Компанија „Пјађо” је правила авионе и након рата је остало пуно делова. Енрико је почео од точкова. Узео је два авионска точка, ставио мали мотор, додао волан и седишта.
Због звука мотора и оклопа мотоцикл је добио име „веспа” што на италијанском значи оса. Мотоцикл је предвиђен да вози две особе али тај број може бити и виши. Веспа је била јефтина и доступна широким народним масама тако да је она постала породично возило. Власник је могао сам да отклони већину проблема. „Веспа” је произвођена и у Индији, где је поновила успех као и у Италији након Другог светског рата.
До 1960. године произведена су четири милиона примерака „веспе”. До данас је тај број нарастао на 19 милиона.
